Uncategorized 

6 mudrih izuma savremene medicine

Kada govorimo o medicini, saglasićemo se, uvek nekako zamišljamo ono što je današnja medicina, a retko kada i promatramo šta se sve moglo događati u vekovima ili milenijumima koji su postojali.

Istini za volju, dvadeseti je vek, a pogotovo dvadeset i prvi, toliko doprineo kada je u pitanju razvoj tehnologije i tehnike, pa samim tim i uticao na razvoj nauke i medicine unutar nje. O tome šta je sve doprinelo da se medicina razvija može se raspredati nadugačko, a mogla bi se sastaviti i čitava lista proizvoda, lekova, sredstava, ali i naučnih saznanja na tu temu.

Mi smo, međutim, odlučili da neke izume izdvojimo kao veoma važne, a njihovo izumljivanje doprinelo je čak i tome da se ljudski životu sačuvaju.

1. Toplomer glavu čuva

Iako je najbolji indikator da nešto u našem organizmu ne štima to što nam organizam podrhtava i osećamo se malaksalo, nekada je potrebno ipak izmeriti koliko smo se to „pregrejali“.

Temperatura organizma čoveka smatra se normalnom kada varira između 36 i 37 stepeni celizujusovih. Do dan danas nije prevaziđen uređaj koji je izmislio upravo Gabrijel Farenhajt, a koji je mogao da meri temperaturu vazduha.

Naravno, živu je zamenilo digitalno merenje, ali se i danas upravo tako utvrđuje da li postoji neko žarište u organizmu.

2. Kada doktor posluša

Svi se sećamo kako je neprijatan onaj osećaj kada nam hladan stetoskop prvi put nalegne na kožu. Međutim, upravo je stetoskop uspevao da sazna da li je u pitanju samo prehlada ili je problem „prešao na pluća“.

Stetoskop je danas često korišćen instrument, a koristi se za osluškivanje stanja srca ili pluća, radi prvobitnog utvrđivanja eventualnog problema.

3. Rendgenski snimci

Teško je zamisliti kako bi izgledala pravilna dijagnostika problema, kao i tretman povrede kada su upitanju frakture kosti, da ne postoji tehnologija rendgenskog snimanja.

Iks zraci su otkriveni sasvim slučajno, Rendgen je za to dobio i Nobelovu nagradu za fiziku. Iako su mu se podsmevali i u Njujrok Tajmsu predstavili kao nadri fizičara, Redngen je u potpunosti promenio nauku, a ponajviše doprineo medicini.

4. Stomatološki biseri

Zubni implantisu jedno od većih dostignuća stomatologije. Iako su još majanska i astečka plemena imale načine ugradnje veštačkih zuba od drveta, ipak je savremena stomatologija doprinela da se danas čak i u slučaju potpune bezubosti mogu nadoknaditi gubici.

Zubni implanti su šrafovi koji se ugrađuju u viličnu kost, a na koje se postavlja krunica. Ovo dostignuće stomatologije samo je jedan od načina da se nadomeste nedostaci. Postoje još i zubne krunice, fasete i mnogi drugi načini da se prevaziđu problemi ove prirode.

5. Antibiotici – mač sa dve oštrice

Ljudi veoma često povezuju pojavu antibiotika sa Flemingovim otrkićem penicilina. Međutim, antibiotici postoje od 1907. godine kada su nastali prvi lekovi koji efikasno suzbijaju bolest sifilisa. Na taj način krenula je revolucija, jer se saniranje bakterija brže odvijalo.

Pojava antibiotika je, nažalost, povećala broj onih koji ih uzimaju „na svoju ruku“ pa se u poslednje vreme pojavljuju bolesti koje su direktna posledica lošeg konzumirnja ovih lekova. Gljivica kandida jedan je od primera.

6. Pejsmejker

Najveći problem sa srcem jeste infarkt miokarda koji se, ukoliko ga čovek preživi, može tretirati na više načina. Jedan od najlakših, jeste ugradnja stenta, odnosno proširivača krvnog suda.

Drugi način je bypass – premošćavanje krvnih sudova. Pronalazak dva naučnika iz Australije koji predstavlja strujni set koji imitira rad srca, pomogao je mnogima koji imaju problem sa srčanim mišićem.

Proizvodnja kontrakcija danas je kontinuirana i može trajati i do 20 godina. Sve naravno zavisi od kvaliteta baterije koja se ugrađuje u pejsmejker. Pejsmejkeri su idealan način da se produži život ukoliko niste dovoljno vodili računa od svom zdravlju.

Iako je medicina napredovala, definitivno ne postoji bolji način nego da se ponajpre pozabavite prevencijom.

Slični članci

Leave a Comment

three × five =