VIP Intervju 

Da li ste robovi stresa,internet zavisnici ili imate strah od poslodavca? Upoznajte Dr. Aleksandra Miljatovića psihijatra,primarijusa i magistra medicinski nauka

Dragi naši čitaoci,

Savremeni život iziskuje mnogo stresa, brzine , zavisnosti od mobilnih telefona, interneta , strah od gubitka posla i poslodavca, da li smo izgubili osećaj za trenutke uživnja , zadovoljstva, ljubavi i porodice?

Upoznajte našeg gosta doktora Aleksandra Miljatovića , koji će Vam svojim savetima pomoći da prevaziđete neke probleme, smanjite stres i nastavite da živite u harmoniji.

 

1.Redakcija SUS-a :Lična karta predstavite se u par rečenica?

 Dr. Aleksandar Miljatović :Ja sam Dr. Aleksandar Miljatović, psihijatar, primarijus i magistar medicinskih  nauka. Zaposlen sam kao Šef Dnevne psihijatrijske bolnice, u Kliničko bolničkom centru Zvezdara. Od 2003 god, radim kao specijalista psihijatrije u KBC Zvezdara. Uža oblast  mog  delovanja  je psihoterapija stanja straha i anksioznih poremećaja.

2.Redakcija SUS-a :Koliko stres utiče na život savremenog čoveka ?

 Dr. Aleksandar Miljatović : Reč stres danas je najviše upotrebljavana kako medju stručnjacima, tako i medju laicima. Stres je odavno postao sastavni  deo našeg življenja. Stres je reakcija organizma na doživljenu traumu, kada je akutan , a može da se javi i kao odložena reakcija na traumu, koja se ranije dogodila. Svaki pojedinac  u svom životu ima niz ličnih drama i doživljavanja koja dovode do ozbiljnih stresogenih stanja. Vreme u kome živimo zahteva jake ličnosti, sposobne da izdrže kompletan tehnološki napredak, a da pri tome  ne izgube dušu.Zbog stresa sve više ljudi  doživljava infarkt srca i mozga, dobija čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, oboljeva od raznih malignih bolesti. Da bi kao ličnosti preživeli,telo i psiha plaćaju odredjenu,ponekad, i previsoku cenu.  Redakcija SUS-a :   Šta je sa psihološkog aspekta najvažnije u borbi protiv stresa ?   Dr. Aleksandar Miljatović :Iznad svega borba protiv stresa treba da se zasniva na optimizmu, pozitivnom mišljenju, toleranciji, razumevanju različitosti i želji da i oni drugi pored nas napreduju, a da se  mi tome radujemo. Prijateljstvo i ljubav su najbolji lekovi za stres.

3.Redakcija SUS-a :Kažite nam nešto o razvoju internet zavisnosti ?

 Dr. Aleksandar Miljatović : Internet je radikalno promenio oblast komunikacija. Danas  se smatra da zavisnost od interneta predstavlja skup adiktivnih ponašanja koja se ostvaruju korišćenjem interneta kao tehničke podrške. To su internet kockanje, zavisnost od pornografskih sadržaja,video igrica, Facebook-a. Širom sveta ,niču  specijalizovani centri za lečenje internet zavisnika. Eksperti Svetske zdravstvene organizacije, definisali su kao takvu „ zavisnost od sedenja pred kompjuterskim ekranom „ Smatra se da šest sati neprekidnog korišćenja kompjutera ,predstavlja,okvirno granicu, posle koje neko može da bude klasifikovan kao „zavisnik „ i upućen na lečenje. Zavisnici od interneta ponekad padnu u nesvest od  iscrpljenosti i manjka vode u organizmu. Oni umeju danima da igraju igre na internetu, i pritom nedovoljno jedu i neredovno spavaju.

Redakcija SUS-a :Da li sve više dece postaje zavisno  od interneta ?

 Dr. Aleksandar Miljatović :Nažalost , da. Kultura interneta se nazadrživo širi  pre svega medju mladima, i oni su najpodložniji ovoj vrsti zavisnosti.Medju simptomima apstinencijalne krize, dakle, kad zavisnicima uskratimo korišćenje interneta, javljaju se razdražljivost, bes,poremećen ciklus sna, smetnje uzimanja hrane. Mladi ljudi formiraju sa kompjuterom odnos kao sa drugom osobom i kada koriste internet, obično su u pitanju tri razloga : prvo, reč je o usmeravanju pažnje i načinu da se provodi vreme, drugo-korisnici na taj način prazne  svoju agresiju ili seksualne impulse, i treće-kompjuter pravi  „ korisniku društvo „. Stidljivost ili socijalna fobija takodje  mogu biti u osnovi zavisnosti od interneta. Mlada  osoba može pokušati da pobegne od realnog  sveta, koga se plaši, u fantastičan svet –„ on- line „ gde može  da bude slobodnija. Preporuka psihijatara  širom sveta je da se lečenju ove bolesti zavisnosti pristupa izuzetno oprezno.

4.Redakcija SUS-a :Kažite nam nešto o strahu i anksioznim poremećajima kojima se Vi bavite ?

 Dr. Aleksandar Miljatović :Anksiozni poremećaji  su najčešći emocionalni poremećaji  koji se javljaju  kod mladih i odraslih ljudi. Kada govorimo o uzrocima nastanka  anksioznih poremećaja , kombinacija  genetskih faktora,karakteristika ličnosti, hemijskih procesa u organizmu, negativnih i stresnih životnih dogadjaja je odgovorna za njihov  nastanak.  Većina ljudi doživi osećanje anksioznosti  ( strepnje, teskobe )  pre važnih dogadjaja kao što su važan ispit,poslovna prezentacija, prvi seksualni odnos. Kada ljudi  doživljavaju anksioznost  tipično osećaju uznemirenost, napetost, neprijatnost, teskobu.Osećati se anksiozno  u ovakvim situacijama je adekvatno i to stanje je prolazno i  obično kratko traje. Ova osećanja se  ne svrstavaju u kliničku anksioznost, već su uobičajen deo svakodnevnog života, jer ljudi  prirodno osećaju anksioznost kada su  suočeni  sa pretnjom, opasnošću ili kada su pod stresom.

S druge strane,poremećaji anksioznosti su ozbiljni emocionalni poremećaji koji ispunjavaju  život osobe  preplavljujućom anksioznošću  i strahom koji su hronični, intenzivni i mogu se progresivno pogoršavati ukoliko se ne tretiraju. Obuzeti napadima panike, opsesivnim mislima, noćnim morama ili neprestanim zastrašujućim fizičkim simptomima, neki ljudi  sa anksioznim poremećajima postaju zatvorenici u kućnom pritvoru.Uobičajeno, anksiozni poremećaji se razvijaju tokom rane adolescencije ili ranog odraslog doba.

Redakcija SUS-a : Koji su najčešći oblici anksioznih poremećaja i kako se leče ?

 Dr. Aleksandar Miljatović :  Generalizovani anksiozni poremećaj – poremećaj kod koga , hronična teskoba traje  nedeljama i mesecima.

Panični poremećaj- poremećaj u okviru koga ljudi doživljavaju napade intenzivnog straha bez očiglednog razloga. Napadi panike izazivaju doživljaj kao da će se osoba onesvestiti, poludeti ili doživeti infarkt i umreti.

Fobični poremećaji  ( Fobije )-  karakterišu se prisustvom  neracionalnog ili preteranog straha  od objekata ili situacija koji nisu stvarno opasni  i   nisu opravdani izvor anksioznosti, npr strah od vožnje liftom, strah od pasa, strah od izlaska na ulicu.

Nažalost mnogi ljudi sa anksioznim poremećajima nikada ne zatraže pomoć stručnjaka, neki zbog toga što imaju predrasude u vezi sa odlaskom  psihijatru,dok drugi ne odu na pregled jer ne prepoznaju poremećaj. Simptomi anksioznosti mogu se znatno ublažiti vežbama  disanja, tehnikama opuštanja i meditacije, laganim fizičkim aktivnostima poput šetnje ili vožnje bicikla.  Rano prepoznavanje i adekvatan tretman su imperativi u cilju poboljšanja kvaliteta života  osoba sa anksioznim poremećajima. Efikasno lečenje uključuje terapiju lekovima i različite vidove psihoterapijskih  intervencija. Psihoterapija treba da pomogne ljudima da svoje misli o svemu onome što ih prekomerno brinepreobraze u racionalnije ideje.

5.Redakcija SUS-a :Koliko specifičan  odnos celokupnog društva prema psihijatrijskim pacijentima i postojanje predrasuda  otežavaju lečenje i život ovoh ljudi ?

 Dr. Aleksandar Miljatović : Socijalna podrška, prihvatanje drugih ljudi i pružanje „ oslonca „ pomažu čoveku da lakše podnese ili da prevlada razne bolesti. Ako je podrška okoline značajna u savladavanju organskih bolesti, lako se može pretpostaviti da ima još više uticaja, verovatno i presudnog, kod osoba koje se leče zbog psihičkih poremećaja. Društvo često nema razumevanja za ovu populaciju: odbačeni od bližnjih,uskraćeni u praksi za mnoga prava npr prilikom zapošljavanja., stigmatizovani-ljudi oboleli od psihijatrijskih bolesti često se doživljavaju kao pretnja, opasnost i  izazivaju iracionalnu potrebu da se izbegnu.Postoji nekoliko razloga za ovakav stav.Pre svega, osoba sa psihičkim poremećajem reprezentuje mogućnost da se „ razum može izgubiti „. Ovaj strah  je rezultirao time da su tokom istorije gradjene prave „ tamnice „ u kojima su lečeni duševno oboleli.  Često i sami stručnjaci doprinose negativnom vidjenju populacije psihijatrijskih pacijenata, zbog nedovoljnog poverenja u oporavak pacijenata, kao i zbog sopstvene nemoći u procesu psihoterapije koju sa njima sprovode.

Stigma koju nose psihijatrijski pacijenti je prva prepreka promeni njihovog tretmana u društvu, a mediji  koji izveštavaju o njima često odražavaju društvene predrasude. Boljom informisanošću i pažljivije  usmerenim stavom moglo bi se dosta učiniti za boljitak.Mediji  mogu značajno doprineti da se slika o psihijatrijskim pacijentima u javnosti  izmeni, najpre time što su u velikom broju oblasti osnovna poluga informisanosti društva. Izveštaji  antistigma kampanje Evropske komisije ocenjuju da je kontakt   s psihijatrijskim pacijentom jedini način  koji bi suštinski mogao uticati na odstranjivanje predrasuda.

6.Redakcija SUS-a :Šta biste za kraj, poručili mladim ljudima koji se susreću sa svakodnevnim izazovima ?Kako da žive psihološki zdravije ?

Dr. Aleksandar Miljatović :Da bismo  mogli na adekvatan način da se bavimo unapredjenjem mentalnog zdravlja mladih, važno je  da im približimo poruku da su problemi mentalnog zdravlja sastavni deo ljudskog funkcionisanja i da nema ničega sramotnog ili opasnog u teškoćama koje su u vezi sa mentalnim zdravljem.Veoma je  važno  mladima približiti psihijatrijsko psihološku pomoć kao adekvatan izvor podrške i razbiti uobičajene predrasude koje su vezane za psihoterapijsku profesiju. Podrška može biti  različita : od čitanja literature  do neposrednog odlaska stručnjaku. U svakom slučaju važno je  podsticanje razvoja što više relevantnih izvora (  portala, veb sajtova, flajera, priručnika ). Treba naučiti i usvojiti zdrave obrasce mišljenja i ponašanja- naučiti voleti sebe, naučiti ugadjati sebi, a ne samo drugima  ( to nije sebično ),naučiti uživati u životu i malim stvarima,nagradjivati se za uspehe, te prihvatiti i neuspeh i gubitak i ponovo pokušavati.  Svakako je za mlade ljude važno da razvijaju i neguju autentične društvene veze sa ljudima koji ih zaista čuju, razumeju i uvažavaju, i kojima se bez ustručavanja mogu obratiti u trenucima krize.

Dr Aleksandra Miljatovića možete kontatktirati na tel : 061 617 20 32

Slični članci

Leave a Comment

11 − three =