Dama sa Balkana među Kurdima

Redakcija SUS: Lična karta, predstavite se u par rečenica?
Ljilja Božić: Zovem se Ljiljana Bozic,rodjena u Hrvatskoj ali od 1995 god. zivim u Srbiji u Pancevu,imam 31 godinu.Zavrsila Visu Zeleznicku skolu,smer Komercijalno poslovanje.
Redakcija SUS: Objasnite mi otkud jedna devojka sa Balkana u Iraku?

Ljilja Božić: Pa u Irak,Kurdistan sam otisla po pozivu za posao u restoran kao konobar,dobri uslovi,dobra zarada je jedini razlog bio mog odlaska iz Srbije u nepoznatu i daleku zemlju.

U Srbiji nisam radila u struci i zarada je bila minimalna,nedovoljna za normalan zivot koji jedna devojka zeli sama sebi da priusti i da ne zavisi od roditelja.
Redakcija SUS: Radite u restoranu, recite nam malo o kuhinji i koja su to tradicionalna jela?
Ljilja Božić: Da,radim u restoranu..Sto se tice hrane imaju veliki izbor salata,kao predjelo,pizze,paste,piletina i govedina sa rostilja,riba..ali kao nesto posebno i ovde popularno je kuvani petao sa pirincem i supa od petla,to je nesto sto je najpopularnije u restoranu. Sto se tice njihove hrane koju kuci prave to su cuvene DOLME,nesto slicno sarmi srpskoj ali ni priblizno dobro po ukusu.
Redakcija SUS: Kakav je položaj žena, da li su one uključene u posao ili su samo domaćice?
Ljilja Božić: Sto se tice njihovih zena,uglavnom su domacice,ne rade iz razloga sto je to ovde njihovim muskarcima ispod casti.Muskarci vole da imaju sto vise dece,tako da su zene posvecene deci i kuci.Vole mnogo da se doteruju i drze do sebe,u kozmetickim salonima su skoro pa svaki dan,nasminkane i doterane 24h.
Redakcija SUS: Recite nam nešto više o Kurdima, istoriji,jeziku, kulturi i da li imate prijatelje među njima?
Da li Vas zovu na proslave, rođendane i slična slavlja?
Ljilja Božić: Kurdi kao narod su jako ljubazni,gostoprimljivi i veliki domacini.Velikog su srca i zive svaki dan kao da je poslednji,ako imaju danas u tome uzivaju a za sutra,sutra ce o tome da razmisljaju kako oni kazu-in sala(dace bog).To su ljudi koji zive bez stresa i nervoze,usporeni i za sve imaju vremena..veliki hedonisti hrane i pica…Jezik njihov je u svakom gradu drugaciji i medjusobno se tesko razumeju..Ja sam u gradu Suleymanija gde se prica kurdski-soranski,nije tezak da se nauci jer gramatike skoro da i nema..Kulture i obicaja sto se tice,tu ne mogu mnogo da kazem jer se oni trude da budu savremeni i to se sve vise menja,ali eto jedan obicaj koji se jos uvek postuje je da devojke pre udaje mora da budu nevine…Ovde se druzim samo sa jednom devojkom,koja je totalno savremena,kao da je iz evrope,ali to druzenje je minimalno jer ja radim svaki dan popodne od 17h dok ne zavrsim sa poslom,tako da jedan dan slobodno iskoristim da se druzim sa njom..
Redakcija SUS: Recite nam šta bi smo mogli mi da ponudimo iz Srbije, da je njima interesantno?
Ljilja Božić: Njima je sve novo sto nisu videli interesantno,ali posto jako vole torte i slatko mislim da bi to bilo nesto cime bi bili odusevljeni,jer ovde nisu bas strucni u tome…da probaju torte i kolace iz Srbije..
Redakcija SUS: Šta trebaju ljudi da obiđu kad dođu u ( Vaš grad ,napišite ime ) , probaju ili kupe kao suvenir?
Ljilja Božić: Suleymanija je grad u kome trenutno zivim i radim i kada bi ga neko posetio,najlepse mesto koje treba da poseti je Azmar,to je vrh sa koga se vidi ceo grad,prelepo mesto,restorane njihove koji su mesto njihovog izlaska i nocnog provoda,da proba da pusi njihove nargile,koje su najbolje i naravno da kupi jednu za suvenir..
Redakcija SUS: Šta bi ste preporučili mladim generacijama?
Ljilja Božić: Mladim generacijama preporucujem da treba upoznaju razlicite kulture i razlicite ljude,ali svi oni koji zele da odu iz Srbije da rade ipak preporucujem Evropu,jer ovo je zemlja u kojoj ne moze dugo da se ostane i naravno prilagodi za zivot..To je bukvalno kuca-posao..Mada nostalgija za svojom zemljom ce uvek biti prisutna,gde god da odete..
Dragi naši čitaoci, ako se zaputite u Irak , među Kurde pišite Ljilji na mail: ljilja.bozic77@gmail.com

Slični članci

Leave a Comment

7 + thirteen =