VESTI 

Kad je gazdi radnik važniji od profita

“LIRA” je skraćenica za livničke invalide rada, jer su u početku to bili i jedini zaposleni u ovom preduzeću. I danas među 93 radnika najviše je osoba sa invaliditetom – 66, ali nisu svi povrede zadobili radeći u kikindskoj livnici.

“Lira” je jedno od oko 40 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju. Idejom i misijom se potpuno uklapa u koncept socijalnog preduzetništva, ali koliko je takvih firmi u Srbiji, ne zna se tačno. Izvesno je, ne previše, a teško da će ih uskoro i biti više. Makar dok ne dobijemo zakon koji će regulisati ovaj model poslovanja. Na nacrtu se radi i u skupštinskoj proceduri će se naći u oktobru ili novembru.

– Preduzeće je nastalo kao organizaciona jedinica Livnice “Kikinda” i to iz potrebe da se osigura posao ljudima koji su ovde stekli invaliditet – objašnjava Branislav Bugarski, direktor “Lire”. – Privatizovano je kada i Livnica, a od prošle godine imamo novog vlasnika. Firma iz Novog Sada je preuzela 75 odsto vlasništva. Verujem da bi našim radnicima bilo veoma teško da nađu drugi posao. Nameravamo da pokrenemo nove proizvodne linije i usmerimo se na poslove u automobilskoj industriji.

Nadamo se da ćemo tako otvoriti još radnih mesta.

POMAŽU KOLIKO MOGU
IŠČEKUJUĆI zakon o socijalnom preduzetništvu, Beograd je već formirao i Centar za socijalno preduzetništvo.
– Trenutno niko ne može da registruje socijalno preduzeće, tako da mi radimo sa socijalno ugroženim kategorijama, pomažemo im – čuli smo u ovoj ustanovi.
– Predstavljamo projekte na koje mogu da se jave, sredstva koja mogu da iskoriste…

Odlike socijalnog preduzeća su da angažuje teže zaposlive kategorije ili da reinvestira novac u socijalno odgovorne projekte. Takav je slučaj sa preduzećem “Agro iris”. Oni rade sa malim poljoprivrednim gazdinstvima, koji se samostalno teško probijaju na tržište.

– Od malih poljoprivrednih gazdinstava otkupljujemo sušeno voće – šljive, kruške i jabuke – kaže Igor Kojčić iz “Agro irisa”. – Funkcionišemo tako što od njih ne otkupljujemo sirovinu, već prozvod veće vrednosti. Umesto svežih šljiva, koje koštaju 15 dinara po kilogramu, mi im dovezemo naše mobilne sušare i od njih otkupljujemo sušenu šljivu za 30 dinara po kilogramu. Oni po dva dana rade u toj sušari i od nas za ta dva dana dobiju 120 evra na ime dnevnica. Odlukom našeg upravnog odbora, mi 30 odsto prihoda usmeravamo u socijalno odgovorne projekte poput nabavke ogreva za stare, ili neku drugu vrstu pomoći.

Od tradicionalnih preduzetnika socijalni se razlikuju po tome što stvaraju praktična i održiva rešenja za probleme marginalizovanih i siromašnih. I profit im nije na prvom mestu.

Slični članci

Leave a Comment

10 − 4 =