ZANIMLJIVOSTI 

Tri novobeogradska stuba moderne Jugoslavije

Možda se najbolji upliv avangardne arhitekture u Beogradu može sagledati na Novom Beogradu. Ukoliko hodate ulicama Novog Beograda, bilo da tu živite ili tražite smeštaj na Novom Beogradu, shvatićete da ste se našli u relativno novom naselju čija istorija seže u polovinu XX veka i nosi plašt socijalizma i sociorealističke arhitekture. U tom moru sličnih zgrada, raspoređenih po blokovima, ističu se tri građevine koje ćemo smatrati stubovima ovog tipa arhitekture, a koje su se pozicionirale kao simboli Novog Beograda i pre nego što je Novi Beograd postao ono što je danas.

Ko je Nikola Dobrović?

Jedan od poznatijih arhitekata Beograda koji je bio doslovce utipljen u ideju modernizma bio je Nikola Dobrović. Rođen je u Pečuju, a studije je započeo u Budimpešti 1915. Nastavio je studije na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu. Od oktobra 1944. ovaj profesor činio je sve da kao načelnik Arhitektonskog odelenja Ministarstva građevine započne obnovu države koja se slupala u ratnom vihoru. Bio je dopisni član SANU, a dobio je i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Osim što ju je dobio za života Dobrović je dobio postuhmno još jednu nagradu koja mu je dodeljena zbog urbanističkog plana po kojem je građen Novi Beograd.

1. Hotel „Jugoslavija“ – ostrvo zakona

Zanimljivo je da je ova gotovo vasionska građevina, bila jedino mesto gde su uprkos zakonu o prostitutkama koji je zabranjivao prostituisanje, najstariji zanati bili dozvoljeni. Ili im se makar gledalo kroz prste. Ovaj hotel pravljen je pored Dunava, tik uz Brankov most kao prethodica novom Beogradu, a građen je tako da su osnovni aršini bili komfor, luksuz i megalomanija. I danas, ako u njemu odsednete, videćete potrebu za velikim i širokim sobama. Ipak, nekada je ovo mesto bilo mesto u kome je moglo odsesti sa kasnim, lenjim ček autom u 14h i gde bi vam se vrlo izvesno mogle pridružiti eskort dame koje niko ne dira. Doduše, dešavalo se ipak da su ih katkad hapisle snage reda i mira, ali su oni koji su plaćali usluge zapravo bili na slobodi.

2. Savezno izvršno veće

SIV ili kako je danas još nazivaju Palata Srbija, je još jedna od megalomanskih potreba bivše Jugoslavije da dominira prostorom. Nekadašnja Palata Federacije napravljena je na Novom Beogradu između Bulevara Mihajla Pupina i Bulevara Nikole Tesle. Izgrađena je 1959, a koristila se u svrhu sastanaka Saveznog izvršnog veća. Otvorena je 1961. a do danas se koristi kao mesto za sastanke. U njoj su smeštena brojna umetnička dela, pa je zajedno sa njima proglašena za spomenik kulture 2013. godine.

3. Zgrada CK

Kada biste danas, mlade Beograđane upitali gde se u Beogradu nalazi Centralni komitet, malo ko bi znao odgovor na to pitanje. Poslovni centar „Ušće“ međutim, sigurno će im delovati poznatije. Sa visinom od 141 metar, Ušće predstavlja najveću zgradu u Sribji i drugu po visini na Balkanu. Ona se nalazu u bloku 16, a sagrađena je 1964. godine. Nepunih mesec dana od početka NATO bombardovanja Srbije u 3:15, zgrada je raketirana i bombardovara u više navrata. Bombardovana je i 27. aprila. Zgradu je pogodilo 12 tomahavka, ali se na kraju nije srušila. Tome je doprinela dobra statika. Ipak, na njoj je moralo da se radi veoma ozbiljno. Nakon renoviranja, mnogi nisu mogli da veruju u izdržljivost i postojanost ove zgrade. Za to je bio zaslužan isti arhitekta koji je projektovao Avalski toranj. On je nažalost preživeo veću štetu, ali je taj tip statike ostao neponovljiv u daljim segmentima beogradske arhitekture. Pitamo se, ponekad, da li ovakva zgrada, ako je pravimo od nule, može ispasti baš tako kako su je zamislili oni koji su nosili epitete nacionalnih arhitekata svog doba. Ili je danas sve falš?

Slični članci

Leave a Comment

six + seven =