EKONOMIJA 

Tržište nekrenina i kriza

young married couple with real estate agent, financial advisor or marriage counselor

Pad cena nekretnina u svetu

Svetska ekonomska kriza 2008. uticala je na gotovo sve sfere društvenog života, između ostalog i na trgovinu nekretninama. Kako kod nas, tako i u ostatku sveta.

Jedna analiza popularnog časopisa „Ekonomist“ pet godina nakon ekonomske krize pokazala je da cena kuća u tom periodu najviše porasla u Hong Kongu. Tržišta nekretnina su uglavnom jaka u zemljama u razvoju. Cene konstantno rastu u Južnoj Africi, Brazilu i Indiji. Mali rast zapažen je i u Kini.

Da bi procenili da li su cene na održivom nivou, „Ekonomistovi“ stručnjaci koriste dva metoda. Porede raspoloživost prihoda sa cenama nekretnina i tako mere njihovu dostupnost. Drugi faktor su cene zakupa, a iznos renti posmatraju kao dobit vlasnika kvadrata. Na osnovu ovih pokazatelja tržište u Kanadi je ocenjeno kao prilično ranjivo. Naime, u toj državi konstantno se smanjuje interesovanje za kupovinu novih kuća i stanova. Ništa bolja nije situacija ni na jugu Evrope. Stambena tržišta su u konstantnom padu, naročito u Španiji i Italiji. Agonija nije više ograničena samo na periferiju evrozone. Početne cene brzo padaju u Holandiji, pa i u Francuskoj. Značajan izuzetak i dalje je Nemačka, koja je izbegla veliki stambeni „bum“ pre finansijske krize. Procena je da će cene nekretnina u Nemačkoj nastaviti da rastu. Imajući u vidu stalni priliv stanovništva u ovu zemlju, nema sumnje da će ovaj trend još dugo trajati.

Situacija u Srbiji

Mnogo je faktora koji kreiraju cena rada u (Zapadnoj) Evropi i kod nas. Ako uzmemo gore navedene migracije ka Nemačkoj, u Srbiji je jako aktuelno pitanje unutrašnjih migracija, konkretno iz svih delova zemlje prema Beogradu, koji preuzima ulogu svojevrsnog mini-srpskog Pijemonta, koji ovog puta ne ujedinjuje nekadašnje stanovništvo van Srbije, već je postao neka vrsta „srpskog sna“, naročito kod mladih ljudi.

Svedoci smo paradoksalne situacije: prodaja stanova u glavnom gradu je sve izraženija, dok su prosečna primanja tek nešto veća nego u vreme svetske ekonomske krize.

Prema nekim kriterijumima, cene nekretnina u Beogradu su među najskupljim u svetu. Beogradski univerzitet takođe važi za jedan od najskupljih na Balkanu, ali beleži konstantan porast broja studenata.

Prema analizi tržišta nekretnina Aleksandra Radivojevića, saradnika Kvartalnog monitora, ekonomske publikacije Fonda za razvoj ekonomske nauke, stanovi u Beogradu su skoro dvostruko skuplji nego u glavnim gradovima zemalja bivše Jugoslavije kad se uporede sa standardom stanovništva. Prema indeksu odnosa cena nekretnina i zarada, gde se u obzir uzima kupovina novoizgrađenog stana od 60 kvadratnih metara po prosečnoj ceni i prosečna plata. Prema ovom kriterijumu, prosečnom građaninu Srbije potrebno je gotovo 18 godina da sa svojom prosečnom platom kupi stan od 60 kvadrata. Pošto je, naravno, neizvodljivo da neko sve to vreme štedi celu platu za kupovinu stana, realna procena za kupovinu krova nad glavom iznosi 24 godine.

U okruženju stvar je daleko povoljnija po kupce. U Sarajevu, Zagrebu, Podgorici i Skoplju daleko je lakše i „brže“ kupiti novi stan: ovaj prosek je duplo kraći.

Glavni grad Srbije tako se nalazi odmah iza Hongkonga, Pariza i Londona, a ispred Singapura i Tokija, pošto je potrebno 13 godina rada sa iznadprosečno plaćenom poslu da se kupi stan.

 

Slični članci

Leave a Comment

3 + fourteen =