Autor: Maja Mijajlović
Virus Covid 19 je globalni problem koji pogađa višestruko i one koji u njega ne veruju. Svetom se proširio u februaru ove godine donevši neobične simptome, strašno nepredvidiv tok bolesti, strah, strepnju, panične napade, zastoje u većini privrednih sektora i mnoštvo otkaza. Svi smo ga osetili u nekom obliku do sada, a kraj mu se ne nazire i pored priče o registraciji efikasnih vakcina.
Mnoštvo ljudi je izgubilo nekog iz bližeg ili daljeg okruženja, direktno od Covida 19 ili sa njim. Ili možda usled nemogućnosti da dođu do pravovremene zdravstvene zaštite budući da su svi zdravstveni kapaciteti iskorišćeni za borbu protiv Covida 19. Za to vreme mediji nas bombarduju stalnim izveštajima stručnjaka koji nisu nimalo ohrabrujući.
Ipak više od pandemije, kojoj se mora naći kraj, brine psihološko stanje naroda koji je izložen vanrednim merama, zabranama i zastrašivanju. Iz tog razloga potražili smo mišljenje i savet iskusnog psihološkog savetnika.
Zorica Zarić je specijalni pedagog i psihološki savetnik iz Beograda sa višedecenijskim radnim iskustvom. Svakodnevni kontakt sa osobama sa različitim psihološkim problemima daje joj poseban vidik na više nego aktuelnu temu pandemije virusa Covida 19.
M.M: Da li je i kako vidljiv psihološki pritisak usled pandemije virusa Covid 19?
Z.Z: Veoma je vidljiv. Ljudi su kao prvo zabrinuti za svoje zdravstveno stanje, a sa druge strane osećaju strah od neizvesne budućnosti. Svakodnevno smo izloženi uticajima raznih medija o situaciji sa Covidom 19 i o broju zaraženih. To nam konstantno povećava strah, teskobu i strepnju za veoma neizvesnu budućnost.
M.M: Šta je to što ljude najviše plaši kod aktuelne pandemije?
Z.Z: Osećaj da su nemoćni da bilo kako utiču na ovu situaciju. To je veoma stresno za sve nas. Dalje, ljude najviše plaši da se ne razbole oni i njihovi najbliži.
M.M: Da li očekujete da će se psihološki problemi nastali tokom pandemije Covda 19 nastaviti i nakon što ona prođe?
Z.Z: Nažalost očekujem.To je posledica prolongiranog stresa koji tako dugo traje. Neki ljudi se još nekako nose sa ovom situacijom, ali vremenom sve više se osećaju loše jer su stalno izloženim spoljašnjim pritiscima i veoma neizvesnom ishodu ove pandemije.
Kada je osoba dugo vremena pod negativnim stresom to je tzv. prolongirani stres i trpi brojne telesne, emotivne i mentalne simptome, kažemo da ima hronični stres. Hronični stres menja funkcionisanje organizma jer utiče na sve sisteme organa (rad mozga, želuca, creva, srca, žlezda sa unutrašnjim lučenjem) i zato je neophodno prići mu sasvim ozbiljno.
M.M: Ko se najčešće javlja za psihološku pomoć ove godine? Da li su to žene, muškarci, nezaposleni, penzioneri, tinejdžeri?
Z.Z: Najviše se javljaju žene i roditelji tinejdžera. Žene su nekako svesnije i brižnije u ovakvim situacijama i na neki način nose odgovornost za celu porodicu. To je ona potreba da svi budu dobro. A roditelji se javljaju zato što su veoma zabrinuti za svoju decu.
M.M: Kako se ljudi mogu rešiti straha od bolesti u uslovima kada smo stalno okruženi crnim vestima i brojkama koje obeshrabruju?
Z.Z: Strah od bolesti je veoma prisutan danas. Negativne misli koje nam se vrte stalno po glavi i negativne emocije koje ih prate (strah, ljutnja, bes, neizvesnost, nemoć) uvode nas u veoma loša stanja koja vode u depresiju i anksioznost. Ukoliko to dugo traje znači da ste izloženi prolongiranom stresu i posledice mogu biti veoma negativne.
Psihološka pomoć u kriznim situacijama ili u vreme neposredno nakon stresa je od velikog značaja za skraćivanje trajanja krize i smanjenje psiholoških posledica.Ukoliko ne možete sami da se izborite sa životnim izazovima potražite pomoć stručnjaka.
M.M: Koje metode vi najviše koristite u svom radu? Da li su one dovoljne da se većina ljudi oslobodi straha i napetosti?
Z.Z: U svom radu koristim različite metode, a to zavisi od potreba klijenata. To su metode PEAT-a, Integra protokol i Satori protokol. Ove metode su veoma delotvorne u oslobađanju od straha i napetosti. Šta je ovde najvažnije? Eliminisati negativni emotivni naboj koji osećate.
Primenjujući ove metode pomažem osobama pod stresom (naročito hroničnim) da se oslobode dubokog emotivnog naboja koji ih čini predisponiranim na stres. Iako ima više negativnih emocija i situacija koje utiču na pojavu stresa u radu sa klijentima prihvatmo i radimo sa onom situacijom (okidač) i emocijom koja je sada najdominatnija kod klijenta i radimo proces.
Svi imamo barijeru koja kontroliše prolaz emocija iz nesvesnog u svesni deo našeg uma, tako da ne pritiskamo klijenta da probije barijeru i da pusti u svest više nego što može da podnese. Znači polako ljuštimo nagomilani emotivni naboj, sloj po sloj i rešavamo jednu po jednu situaciju i negativnu emociju koja je uvodila klijenta u stres. Radeći tako postepeno kroz nekoliko seansi ta gomila negativnog emotivnog naboja (prisilne misli i emocije) se ruši kao kula od karata i klijent oseća veliko olakšanje i dobija potpuno nove uvide u svoje životne probleme koji su bili okidači za pojavu stresa. Menja mu se ugao gledanja. Postaje funkcionalniji u rešavanju životnih problema i ne oseća više psihološki pritisak koji mu je otežavao donošenje racionalnih odluka.
Nakon primene metoda Dubokog Peata, Integra Protokola i mnogih drugih koje odgovaraju individualnom problemu klijenta, osoba postaje mirna, svesna svojih emocija i okoline. Nakon psihološkog savetovanja osoba ne zavisi od savetnika već je spremna da uzme život u svoje ruke i samostalno donosi odluke.
M.M: Kako ljudi koji osećaju strahove i anksioznost mogu da probaju da pomognu sami sebi pre javljanja psihološkom savetniku ili psihijatru?
Z.Z: Pomoć u kriznim situacijama može da dođe sa raznih strana, ali i ne mora, može to ostati i nešto samo vaše ako smatrate da sami možete doći do rešenja. Veoma je važno da pratite šta vam se dešava u toku dana. Koje su to negativne misli i emocije koje ih opterećuju. Kada ih osvestite pokušajte da svoju pažnju usmere na nešto pozitivno.To je svakodnevni proces, jer smo sada veoma izloženi stresnim situacijama. Ono što je najvažnije je stvaranje pozitivnih navika. Posvetite više pažnje sebi, sačuvajte sebe i osetite šta vam se dešava. Ono što treba da znate da mi ne možemo da menjamo spoljašnju situaciju, ali možemo da menjamo naš odnos prema njoj. Kao prvo što manje gledajte TV, okrenite se nekim zdravim navikama…šetnja, vežbanje, čitanje neke dobre knjige.
