Prekid trudnoće je intervencija koja se radi do 10 nedelje trudnoće. Smatra se da se godišnje u medicinskim ustanovama širom sveta obavi oko 45 miliona kiretaža.
U medicinskom smislu možemo razlikovati prekid trudnoće iz medicinskih razloga (narušeno zdravlje ploda), socijalnih razloga, prekid zbog neplanirane trudnoće, kao i velikog broja individualnih razloga zbog kojih se jedna žena može odlučiti na ovu intervenciju.
Kiretaža je instrumentalni prekid trudnoće do 10. nedelje gestacije koji se izvodi na zahtev pacijentkinje. Razlozi za izvođenje intervencije mogu biti različiti – lični, socioekonomski, u cilju očuvanja zdravstvenog stanja majke.
KOJA JE PRIPREMA PRE OBAVLJANJA ABORTUSA?
Od analiza je neophodno uraditi ginekološki ultrazvuk i utvrditi starost trudnoće. Potrebno je znati krvnu grupu i Rh faktor pacijentkinje. U zavisnosti od pregleda, ginekolog može zatražiti da se obave i neke dodatne analize i pregledi.
Pre same intervencije obavlja se razgovor sa pacijentkinjom i uzima se detaljna anamneza, a nakon toga radi se ginekološki i ultrazvučni pregled. Kada se utvrdi da je trudnoća vitalna i da ultrazvučno nije veća od 10. gestacijske nedelje, pacijentkinji se objašnjava postupak izvođenja intervencije, moguće komplikacije, šta da očekuje u periodu nakon intervencije i popunjava se upitnik i saglasnost na intervenciju.
O INTERVENCIJI
Intervencija se radi u uslovima lokalne anestezije ili u kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji i traje oko 10 min. Najveći broj pacijentkinja intevenciju želi da radi u kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji, jer je u tom slučaju intervencija potpuno bezbolna.
Sama kiretaža obične traje oko 10 minuta. Poštujući sve mere asepse i antisepse, intervencija uklanjanja embriona izvodi se korišćenjem različitih instrumenata, najčešće vakuum aspiratora.
Oko sat vremena nakon intervencije neophodno je mirovanje i kontrola krvarenja. Savetuje se da pacijentkinja tog dana miruje, a već sutradan može se vratiti svojim uobičajenim aktivnostima.
Ova procedura se radi pod kontrolom ultrazvuka pri čemu sve vreme u toku intervencije ginekolog ima jasnu sliku ploda i time se u potpunosti izbegava deo intervencije koji se ranije radio “na slepo”. Kontrola ultrazvukom omogućava i da se nakon intervencije odmah potvrdi da je sadržaj materice prazan i da nema zaostataka trudnoće.
Nakon intervencije pacijentkinja ostaje u ordinaciji oko jednog sata. Posle intervencije se preporučuje mirovanje, a sutradan se pacijentkinja može vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima.
Kod svih žena koje su RhD (-) negativne, nakon ili najkasnije do 72h od intervencije neophodna je zaštita Anti-D imunoglobulinom.
MOGUĆE KOMPLIKACIJE
Iako se ova intervencija danas smatra rutinskom i jednom od najsigurnijih u ginekologiji, ipak postoje rizici i potencijalne komplikacije posle namernog prekida trudnoće.
Postupak kiretaže je uspešan u 99% slučajeva i smatra se jednom od najuspešnijih intervencija u ginekologiji.
Aspiraciona kiretaža je siguran i uobičajeni postupak koji koristi više od 40 godina i predstavlja jednu od najbezbednijih metoda abortusa.
Neke od komplikacija koje se mogu pojaviti nakon intervencije su jaka krvarenja, zadržavanje produkata začeća i neophodnost ponovne intervencije, povrede materice, probijanje zida materice, infekcija, oskudni ciklus, poremećaj ciklusa ili potpuni izostanak menstruacije, međusobno spajanje zidova materice, infertilitet i sterilitet.
Ove komplikacije su u današnje vreme izuzetno retke. Stopa smrtnosti od abortusa je 0.7 smrtnih slučajeva na 100.000 intervencija.
Blago krvarenje obično traje od jednog do sedam dana nakon intervencije. Retko, oskudno krvarenje može trajati i nekoliko nedelja.
U toku intervencije najčešće se ordiniraju antibiotici, jer se smatra da se na taj način značajno smanjuje rizik od infekcije. Neophodno je da se nastavi sa upotrebom antibiotika i nakon intervencije. Odluku o vrsti antibiotika i dužini trajanja antibiotske terapije određuje ginekolog nakon intervencije.
Svi prethodno pomenuti rizici su u današnje vreme u velikoj količini smanjeni, zahvaljujući iskustvu lekara koji radi intervenciju, unapređenoj tehnologiji i najsavremenijim aparatima.
KAKO SE PONAŠATI POSLE INTERVENCIJE?
Posle intervencije se preporučuje mirovanje tokom dana i kontrola krvarenja. Sledećeg dana moguće je obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti.
Savetuje se UZ kontrola ginekologa 7-10 dana nakon prekida. A u slučaju jačeg krvarenja ili bolova i ranije.
KAKO DONETI ODLUKU?
Odluka o ovoj intervenciji je – teška. Individualni su razlozi zbog kojih razmišljate o ovoj intervenciji, a samim tim individualni su i mehanizmi uz pomoć kojih ćete se nositi sa ovom odlukom. Ono što je sigurno, jeste da će Vam podrška biti potrebna. Ne treba da kroz to prolazite sami. Posavetujte se podrobno o svemu tome i sa vašim partnerom, nekim od roditelja ali obavezno i sa odabranim ginekologom!
