Za Vračar se kaže da je duhovno središte Beograda. Jedan od najstarijih delova grada nosi duh prošlih vremena i mesto je gde se nalaze najvažnije institucije koje danas čine Srbiju samostalnom državom. Preko Slavije je dobro povezan sa užim centrom grada, a preko čuvene Autokomande, lako se povezuje sa ostalim naseljima, posebno sa Novim Beogradom preko reke. Ovo je i kraj grada koje obiluje muzejima, pozorištima, kafanama i pabovima, pa se tradicionalno smatra boemskim krajem sa prepoznatljivim šmekom koji turisti obožavaju.
Zato ukoliko ste rešili da produženi vikend iskoristite za obilazak prestonice, nema boljeg mesta gde biste mogli da se usidrite i iznajmite smeštaj od Vračara. Kao jedna od najvećih i najgušće naseljenih opština u gradu, Vračar je zbog svoje idealne pozicije, uvek u centru kulturnih zbivanja i prestižno mesto za boravak. Pogledajte u nastavku naše predloge za obilazak koji je najbolje organizovati baš sa ovog mesta.
-
Plato kod „Hrama“
Obilazak Beograda možete započeti upravo sa platoa koji čini centar Vračara i središte srpske duhovnosti. Temelji nacionalnog identiteta oličenog u pravoslavlju, jeziku i državi, nalaze se na ovom platou u vidu Hrama Svetog Save, spomenika Karađorđu Petroviću i Narodnoj biblioteci Srbije.
Velelepni pravoslavni hram, napravljen po uzoru na kanone srpske srednjevekovne arhitekture, nikao je na mestu gde su pre 5 vekova Turci razvejali spaljene mošti Svetog Save. Namera da se na taj način uništi sećanje na najvećeg srpskog prosvetitelja nije dobro prošla – kao u inat, nikla je najveća bogomolja na Balkanu, da u svojoj grandioznosti prkosi tako lošoj zamisli.
Hram Svetog Save nadmašuje sve što je dosad viđeno u srpskoj arhitekturi i to bukvalno – zbog svoje monumentalnosti moguće ga je videti iz svih delova grada. Ako ste smešteni na Vračaru, to ume da bude i praktično: možete lako da se orijentišete prema Hramu i lako pronađete svoj smeštaj.
Sa desne strane platoa kod Hrama nalazi se nova Narodna biblioteka koja čuva 4 miliona jedinica i podseća na značaj očuvanja jezika i pisma. Skulptura vođe iz Prvog srpskog ustanka, Karađorđa Petrovića, podsetnik je za početak stvaranja srpske savremene države i borbe za Slobodu. Spomenik se nalazi na mestu odakle je Karađorđe krenuo u oslobađanje Beograda od turske vlasti.
-
Slavija
Šetnja do centra grada preko Slavije je nešto što bi svako trebalo da preduzme ukoliko želi da se što bolje upozna sa gradom. Čuveni kružni tok na kome se kale najiskusniji vozači je saobraćajna petlja koja povezuje gotovo sve delove grada. Tu gde se sada nalazi prvi otvoreni McDonald’s na Balkanu, sredinom 19. veka je bila bara gde su Beograđani išli u lov na divlje patke. Od Slavije vode dva kraka interesantna za turiste – jedan ka nekadašnjoj Železničkoj stanici i „Beogradu na vodi“, dok se drugim stiže do samog centra. Mi ćemo krenuti ovim drugim, ulicom Kralja Milana.
-
Ulica kralja Milana
Put vas vodi jednom od najznačajnijih ulica u gradu gde se nalaze mnoge kulturne i državne institucije. Jugoslovensko dramsko pozorište, Cvetni trg sa spomenikom Borislavu Pekiću i SKC, nekadašnje kultno mesto sa nezaboravnim svirkama, a danas najveća knjižara na Balkanu, samo su početak ovako intenzivnog razgledanja. Beograđanka, nekada najviša zgrada u Beogradu, koju pamte po nezaboravnom radijskom programu i Srpska književna zadruga – objekti su od velikog kulturnog značaja.
Andrićev venac nosi poseban značaj za grad i državu. Park u kome dominira spomenik našem jedinom nobelovcu, Ivi Andriću, okružuju značajna državna zdanja – zgrada Predsedništva (u kome se nalazi sedište predsednika republike) i zgrada gradske skupštine (sa čije terase Beograđani pozdravljaju sportske uspehe svojih reprezentativaca). U blizini Andrićevog venca nalazi se i muzej posvećen Ivi Andriću koji čuva rukopise i lične stvari ovog velikog pisca i u kome se uvek može nešto novo saznati.
-
Terazije
Možda najstariji kraj Beograda nastao je oko 1840. godine kada je knez Miloš naredio da se zanatlijama dodeljuju imanja za stanovanje, kako bi ih odvojio od turskog življa. U znak zahvalnosti knezu Milošu oko 1860. godine je nikla Terazijska česma, koja je i dan-danas tu postavljena kao značajan istorijski spomenik. Obratite pažnju na Hotel Moskva, izgrađen 1906. godine u stilu secesije, a u holu hotela možete da se posladite nekom poslasticom koja će biti pripremljena i poslužena sa umećem.
-
Knez Mihailova
Obilazak Beorada nije ništa bez razgledanja pešačke zone i glavne ulice Knez Mihailove. Pešačka zona Beograda podseća na centralne ulice Budimpešte, Beča i drugih srednjeevropskih gradova. Međutim, za razliku od drugih prestonica, ovo nije mesto gde ćete jedino naići na lokale sa luksuznim brendovima. Više od svega ovde ima galerija sa slikama, starih kafea, restorana i knjižara. Ovde se nalaze sedišta nekoliko fakulteta, Srpska akademija nauka i umetnosti, Biblioteka grada Beograda i još brojne institucije u blizini.
-
Kalemegdan
U jedno smo sasvim sigurni – ne postoji mesto u glavnom gradu koje je podjednako omiljeno posetiocima i građanima Beograda kao što je Kalemegdan. Bilo da ste turista koji sa rancem na leđima traži čuvene vidikovce i istorijske spomenike ili volite da uživate u laganoj šetnji i partiji šaha na kalemegdanskim klupama, Kalemegdan će vas opčiniti i naterati da mu se iznova vraćate. Ovde ćete moći da vidite najpoznatije spomenike, zanimljive muzeje i čuveni ZOO vrt. Ili da se spustite na Promenadu i prošetate dalje do Beograda na vodi.
Ne postoji bolji način da osetite i razgledate neki grad, nego da ga premerite svojim koracima. Ako ste se uplašili da će vam za ovoliko sadržaja biti potrebno nekoliko dana, evo jedne dobre informacije – za ceo ovaj put od Hrama Svetog Save do Kalemegdana po Google maps aplikaciji treba 45 minuta pešice. Nije mnogo, zar ne?
