Srbin koji uči Kineze engleski jezik u Kini- Upoznajte Miloša Povića

Dragi naši čitaoci za online magazin  Sve u Svemu, naš gost je gospodin Miloš Pović, čovek koji je otišao na daleki istok i Kineze uči engleski jezik.

Gdine Pović postavićemo Vam par pitanja za naš magazin i naše čitaoce iz Srbije i celog sveta o životu u Kini.

Redakcija SUS-a : Predstavite se u kratkim crtama i kažite nam s obzirom da ste proputovali svet, otkud jedan Srbin u dalekoj Kini?

G-din Pović : Pa, avantura je nekako oduvek bila „gorivo“ i motivacija u mom zivotu. Kada god bi „zaškripelo“ negde u svakodnevnici (a škripelo je često), ja bih se naterao da guram dalje, govoreci sebi kako cu uskoro otici na neko ronjenje, putovanje u inostranstvo, „hajking“ ili kampovanje u prirodi. Eto recimo, baš sad razmišljam kako bih mogao da probam i skok padobranom .

Međutim, dosta je teško razmišljati o avanturi na gladan stomak. Većina nas,nažalost, živi veoma loše u Srbiji, pogotovo mladi ljudi iz malih gradića i sela. Ja ,eto tako, sa svojom 31 godinom, nisam nikad do sada u Beogradu uspeo da nadjem stalan posao plaćeniji više od 300 evra, iako sam fakultetski obrazovan, perfektno govorim engleski, imam vozačku dozvolu, i odlično baratam kompjuterom. A takvih je u Srbiji mnogo, verujte mi. Znate, kada je čovek svetan koliko vredi, a neki partijski direktor mu ponudi 300 evra za veoma odgovoran i naporan posao, to je krajnje poražavajuće. Svi  mi veoma dobro znamo koliko je danas realno potrebno za prosečnu potrošačku korpu, a sa platom od 300 evra ne možete čak ni platiti svoje račune i normalno jesti, kako bi imali dovoljno energije da ponovo radite.      

Kada mlada osoba vidi da tu situaciju ne može da promeni značajno , počne da očajava i traži rešenje na drugom mestu. Upravo sam tako i ja došao na ideju , kao i mnogi pre mene, da moram otići iz Srbije. Kako sam po struci Turizmolog, a to nije bas traženo deficitarno zanimanje na zapadu, Amerika i Evropa su mi delovale dosta teško iz ugla emigracije. Ali ne i Kina. Vidite, u Kini je bilo (i danas je) dosta lako ostati i dobiti vizu. Verovatno ste čuli i vest kako će se turističke vize za naše građane i ukinuti početkom 2017. Ako pored relativno „lake“ imigracione politike, uzmete u obzir da je za belcima koji govore engleski veoma velika potražnja, a ti poslovi dobro plaćeni, shvatiće te da je Kina idealna za ljude sa nasih prostora koji dobro govore engleski jezik.

Tako sam ja, 2014 godine, podigao kredit iz banke, i uputio se pravac „Centralnog Kraljevstva“…

Redakcija SUS-a : Kakav je život u Kini, opišite nam čime ste najviše impresionirani?

G-din Pović : Ovo je dosta opširna tema, ali pokušaću čitaocima da dočaram ono najbitnije. Najviše ljudi me odmah,sa razlogom, pita „Kolika je tamo plata?“ Dakle, kao i svuda, plate variraju, ali recimo da prosečno stranci zaradjuju oko hiljadu i po do dve hiljade, americkih dolara, za predavanje engleskog jezika u Kini. Ako normalno živite i pazite kako trošite svoje pare, od ovoga sigurno možete uštedeti hiljadu dolara mesečno, pored svih mesečnih dažbina plaćenih i normalnim životom. Govorim o velikim gradovima, iz svog iskustva.

U manjim gradovima, obično se manje zarađuje, ali su i troškovi života manji. Dakle, život stranaca u Kini je dosta lagan finansijski, i siguran.

Pored dobre plate, ono što ce obradovati posebno Vaše muške citaoce je da skoro sve kineskinje smatraju belce lepim i zgodnim ljudima. Po njihovom uverenju, ljudi bele puti su veoma privlacni a svetla koža im deluje nekako aristokratski.

Kao što ste do sada mogli da zaključite, stranci su Kinezima veoma interesantni. Gledaće vas zavidno, okretati se za vama, želeće da se slikaju pored vas, a ponekad čak i upirati prstima u vas. Nemojte se iznenaditi kada vam neko dobaci „Hello!“ dok hodate ulicom ili se vozite metroom.

Kineski gradovi su ogromni. U svakom smislu. Gradi se neverovatnom brzinom, neboderi niču svaki dan, a nove metro linije se otvaraju a da ni ne primetite. Vrlo brzo shvatite zašto se o Kini priča kao trenutno možda najvećoj ekonomskoj sili.

Prevoz, koji je u velikim gradovima stvarno impresivan, funkcioniše odlično. Autobusa ima u svim pravcima, dosta su česti, a tu je i metro, koji gotovo uvek stiže na vreme i omogućava ljudima da lako stignu na svoj posao bez mnogo čekanja i potrebe da se previše rano kreće iz kuće.

Redakcija SUS-a :  Recite nam kakve su mogućnosti za naše čitaoce da preko sajta InoPoslovi.com pronađu posao u Kini s obzirom da ste počasni ambasador sajta ?

Šta bi ste im preporučili?

G-din Pović : Fenomenalna stvar u vezi Kine i tamošnjeg zapošljenja je to što vam ne treba mnogo kvalifikacija da bi ste dobili posao. Nekada je samo dovoljno da govorite engleski jezik i da ste beli. Naravno, ako imate dodatne kvalifikacije, lakše ćete naći posao, dobiti nešto veću platu i motivisati školu da vam legalno sredi papire i radnu vizu. U dodatne kvalifikacije spada fakultetska diploma, položen TOEFL ili CELTA test, preporuke poslodavaca, itd. InoPoslovi.com vam mogu dati dodatne informacijei savete u vezi rada u Kini.

Redakcija SUS-a :  Kakva je kineska kuhinja, šta bi ste nam preporučili?

Da li ima mesta za izvoz proizvoda iz Srbije ili otvaranja lanca srpskih restorana u Kini ,ili da li postoji mogućnost da proizvođači iz Srbije izađu na tržište Kine u nekoj oblasti ?

G-din Pović : Odmah da vam kažem: Kineska hrana koju mi jedemo na zapadu je potpuno drugacija od prave kineske hrane. Ta „naša“ kineska hrana je skroz modifikovana prema zapadanjačkom nepcetu i ukusu. Ovdašnja prava kineska hrana je dosta nauljena, masna, ljuća, začinjenija, i česće termički obrađena  – recimo, kinezi skoro nikada ne jedu sveže salate. Sve prže sa jako puno ulja, a kuvaju se jako malo. Lično, nisam neki miljenik kineske hrane, pogotovo od trenutka kada sam došao i zaista probao pravu njihovu hranu.

Što se srpske hrane na kineskom tržištu tiče, to nije lak zadatak ali je izvodljivo. Prvo, zato što kinezi veoma paze da zaštite domaću hranu i proizvodnju (pa su im carine na uvoz jako visoke), a drugo, većina kineza su dosta tradicionalni što je ishrane tiče i u manjim sredinama ne žele mnogo da eksperimentišu sa stranom hranom. Ipak, ako govorimo o većim gradovima kao što su Peking, Šangaj, Šenžen i Guangdžou, tu ima jako puno restorana internacionalne kuhinje , i ne vidim razlog zbog cega se i srpska kuhinja ne bi našla među njima.

I da, moram da napomenem: Kvalitet kineskog  voća,povrća i mesa je dosta loš, i ubeđen sam da tu ima mesta za mnogo kvalitetnije srpske proizvode. O tome treba razmisliti.

Redakcija SUS-a :  Na kraju ,šta bi ste preporučili mlađim generacijama?

G-din Pović : Ne padajte u depresiju. Dajte sve od sebe da uspete u Srbiji, i koliko god da je teško, znajte da niste usamljeni u toj borbi. Pored vas, ima mnogo saboraca koji pošteno i dostojanstveno pokušavaju da nađu svoje mesto pod srpskim suncem. A ako baš ne ide,  popričajte malo sa ljudima koji rade „preko“, prokrstarite internetom i forumima, spakujte kofere, pa put pod noge. Srecan put….ili što bi Kinezi rekli:
„Yílù Píngān“