Ovča je udaljena od Beograda 12 kilometara i spada, uz Borču, među najstarija naselja na levoj obali Dunava. Po predanju Ovča je dobila ime po glavnom zanimanju svojih žitelja – ovčarima. Usled ratova, raznih dobrovoljnih i prinudnih seoba početkom 19. veka teritoriju današnje Ovče naseljavaju Rumuni, tako da je Ovča postala i ostala pretežno rumunsko selo.
U blizini Ovče nalazi se izvorište slane vode, otkriveno pre Drugog svetskog rata, koje meštani Ovče nazivaju banjom. Prema nekim podacima radi se o morskoj vodi, ili preciznije, to je „fosilna slana voda“ poreklom iz Micanskog mora, koje je prema pretpostavci ovde postojalo pre 15 do 30 miliona godina.
Priče o lekovitom blatu u Ovči pronele su se beogradskom čaršijom, i mnogo šire, više posredstvom sistema „od usta do usta“, nego putem medija. Isceliteljstvo je, navodno, dokazano od naučnih institucija i leži u velikom salinitetu i prisustvu dvadeset jednog minerala s blagorodnim svojstvima.
Blato je kura za sve boljke, od nervnih i kožnih, preko oboljenja kostiju, očiju, želuca, teško zaceljivih rana, pa čak i psorijaze, čiji ni tačan uzrok još nije nađen, a kamoli pravi medikament.
Na 15 kilometara od centra, u naselju Ovča, nalazi se jedan od najposećenijih izvora slane termalne vode. Iako je ovaj izvor zapušten pa se na njemu nalazi samo ”bazen” u blatu i česma iz koje izvire voda, to posetiocima ne smeta jer su sigurni u njena lekovita dejstva.
Novajlije ovde nisu retkost, naročito vikendom, al’ je ipak red da se predstavimo.
I prve, a kamoli poslednje od novinara dočekaće spremni odgovori. „Ovde je Geosonda 1987. bušila tražeći naftu, a naišla na izvor slane vode“, objasniće bilo koji od redovnih kupača. Puna je sumpora, dodaće, pa zapaljena, gori. Bušotinu su nadležni zatvorili, ali ne i slani izvor, obrubljen prvo debelom metalnom cevi koju je vremenom so izjela. Sad je na tom mestu nešto kao humka od šljunka, sa gumenom cevi iz koje neprekidno curka. Iz svih država dolaze da vide o čemu se radi .
Ova “banja” otkrivena pre 80 godina, kada su vojnici bušili zemlju u potrazi za naftom, a umesto toga su na dubini od 180 metara pronašli fosfornu vodu temperature od 19 do 25 stepeni. Posetioci izvora tvrde da kupanje u ovoj vodi pomaže u lečenju reume, psorijaze i raznih kožnih bolesti, a ima i onih koji tvrde da im pomaže kod srčanih problema.
