Bez njih savremena medicina ne bi bila moguća – saznajte više o X zracima

Imati potpuni uvid u svoje zdravstveno stanje, danas gotovo da nije moguće bez ultrazvuka i rendgen aparata.

Naime, ultrazvuk omogućava da se na veoma precizan način utanači da li postoji neko oboljenje organa, da li je žena u trudnoći, ali i da li postoje izvesni problemi u mišićno-nervnom tkivu.

Osim toga, snimanje zuba,još jedan je od načina da se utvrde putevi rasta zuba, položaj korena, debljina vilične kosti kao i mnogi drugi problemi koji se u ustima mogu javiti.

Da bi se prevenirale bolesti, ljudi se danas sve češće izlažu ovim pregledima. A šta je to uopšte rendgen aparat, i kada je i kako nastao, pročitajte u nastavku.

Šta su rendgenski zraci?

Rendgenski zraci poznatiji su pod nazivom X-zraci (iks zraci) i predstavljaju deo elektromagnetskog spektra koji ima posebnu frekvenciju koja se kreće od 3×10 na šesnaesti do 3×10 na devetnaesti herca. To znači da su u pitanju veoma frekventni zraci koji imaju izuzetno veliku energiju, pa se stoga i koriste u radiologiji, ali i u kristalografiji za određivanje strukture kristala.

Ove posebne zrake prepoznao je Vilhem Konard Rendgen, pa po svom otkrivaču i nose ime. Iks zraci je drugi naziv za rendgenske zrake, a tako ih je nazivao sam Vilhelm Konar. Reč je o jonizujućem zračenju, što u prevodu znači da su u pitanju naelektirsani i elektromagnetno aktivni zraci.

Kada je u pitanju medicina, na osnovu njih se može utvrditi stanje kostiju ili zuba. To se postiže tako što se tkiva ne apsorbuju sa zracima, već zraci kroz tkiva prolaze. Ovde treba biti oprezan, jer zbog velike energije, zraci mogu oštetiti tkiva.

Vilhelm Konard Rendgen

Kada je reč o ovom nemačkom fizičaru, ne bi se njegov rad mogao svrstati samo u izum iks zraka. U pitanju je veliki erudita i naučnik širokog spektra, koji je između ostalog ispitivao i fotografsku ploču. Za otkriće rendgendskih zraka, ovaj naučnik je 1901. dobio Nobelovu nagradu.

Krajem devetnaestog veka,Vilhelm Konard Rendgen je bio jedan od onih naučnika koji su se srodili sa tehnološkim otkrićima tog doba, pa je zato ispitivao efekte visokog napona. On je kombinovao fiziku i hemiju, probavajući razređene gasove u vakuumskim cevima. Njegova upornost mogla bi se opisati i time da je neprekidno radio nedeljama, a da je čak i spavao u laboratoriji. Dok je ispitivao sposobnost materijala, prineo je ruku zaklonu dok je aparatura bila uključena i primetio skelet svoje šake.

Svoja zapažanja beležio je u tajnosti jer se poprilično uplašio za svoj razum, ali i reputaciju. „O novoj vrsti iks-zraka“ jedno je od dela koje je objavio nakon 50-ak dana. Zanimljivo je to da je poklon od Nobelove nagrade dao svom univerzitetu, a iz moralnih razloga je odbio da svoj rad zaštiti patentom. Nedavno je, tek 2004. godine jedan od elemenata periodnog sistema dobio naziv rendgenijum.

Koliko je opasno zračenje?

Godine, zapravo decenije, govore o tome da je rendgendska metoda veoma korisna za dijagnostifikovanje eventulanih problema, oštećenja ili čak bolesti. Međutim, treba biti obazriv, s obzirom na to da zračenje u dugoročnom smislu može napraviti određene probleme.

Ipak, današnje vreme je toliko usavršilo i unapredilo medicinu i medicinska dostignuća. S tim u vezi, neophodno je da se napomene da je medicina posebno obraćala pažnju na snimanje zuba.

Zračenje na ortopanskim snimanjima, ali i 2d snimcima, zaista nije opasno, pa se stoga sve više ljudi opredeljuje za snimanje zuba pre bilo koje intervencije. Na taj način se prevenira bilo koja vrsta greške.

Kada je u pitanju sinus lift, vađenje zuba, operacije umnjaka, veoma je važno uraditi snimanja.

Protetika je takođe danas usko vezana sa radiologijom, pa se može reći da snimanje i bilo koja intervencija idu ruku pod ruku.

Posao za medicinske sestre i negovateljice u Nemačkoj