Džef Bezos je osnovao Amazon daleke 1994. U to vreme je internet koristilo najviše 5% stanovništva SAD, a i to nije bio internet na koji smo mi danas navikli. Brzina konektovanja je bila smešna, nisu postojali praktični sajtovi. Samo godinu dana pre toga, 1993, na čitavom internetu je bilo samo 130 (!) sajtova. Krajem 1994. njihov broj je porastao do 2738 ili za 2600%, ali i to je bilo premalo.
Da su vlasnicima ogromnih američkih molova i maloprodajnih mreža tada rekli da će 30-ogodišnji preduzetnik koji se nedavno doselio u Sijetl pustiti duha iz boce, zbog kojeg će za se 25 godina zatvarati hiljade molova i prodavnica godišnje, oni bi se samo uobraženo nasmejali.
Sasvim je moguće da sada neki klinci u garaži na drugom kontinentu osmišljavaju startap zbog kojeg će vaš proizvod ili usluga jednom postati nepotrebni. Odnosno, ne, nije moguće, već je sigurno. Ali vi to, najverovatnije, nećete primetiti kao što taksi-firme nisu primetile Uber, kao što su proizvođači kompjutera ignorisali rast smartfona, a kino-kompanije nastavile da štancaju DVD-ijeve, ne verujući u Netflix.
I ne zato što ste glupi ili nedalekovidi. Kao što to nisu bile stotine drugih preduzetnika.
Ako ste postigli uspeh u svojoj oblasti, vaš mozak na osnovu njega gradi vašu samouverenost, bez koje je suviše teško živeti. Sumnja u uspeh svoje strategije ili poslovnog modela je kao sumnja u sopstveni razum. Vaš mozak, hteli vi to ili ne, ignoriše signale o mogućim pretnjama, filtrira ih, umiruje vaš oprez. Neverovatno je teško svojim rukama razbiti biznis koji radi, promeniti ga zbog pretnji koje se mogu ispostaviti kao nepostojeće. Verovatno nećete smatrati da je pretnja velika sve dok jednog lepog dana ne vidite leđa svojim klijentima.
Od tog „strateškog“ slepila pate apsolutno sve kompanije – tako radi naš mozak, a kompanijama upravljaju ljudi.
Ali uspešne kompanije se razlikuju od neuspešnih po tome što su svesne tog ograničenja i aktivno se s njim bore uz pomoć alata foresight-a.
Uprakos rasprostranjenim zabludama, foresight ne predstavlja način da se predskaže budućnost. Nju je ionako nemoguće predskazati – pročitajte jučerašnje prognoze najpoznatijih analitičara. Ali foresight nam može dati alate uz pomoć kojih ćemo iz današnjih malih promena u svetu, u tehnologijama, ponašanju potrošača, društvenim raspoloženjima, moći da pretpostavimo buduće „tektonske poremećaje“. To se radi putem foresight-igre sa vašim zaposlenima.
Foresight-igra zahteva malu pripremu, ali nju može igradi bilo koji tim, naprimer vaši top-menadžeri. Neka vas ne zbunjuje reč igra, ona se koristi samo zato što se rad odvija živo, kao igra, a ne kao sastanak. Rezultati foresight-igre uopšte nisu igračka: osvestićete i ocenićete posledice današnjih trendova za vaš biznis, donećete odluke, steći važne uvide.
Naravno, ne možete tačno predvideti razvoj današnjih trendova u budućnosti, ali to nije ni potrebno.
Puno je važnije da se zamislite nad budućnošću, i to na strukturisan način, koristeći alate foresighta koji su se razvijali decenijama, a ne haotično.
Najmanje što ćete dobiti od ove igre je da ćete se zamisliti nad neizbežnim globalnim promenama i stići ćete da se pripremite.
A najveću korist koju možete izvući iz ove vežbe je da ćte osmisliti nove proizvode i poslovne modele.
Ako vas zanima foresight-igra, napišite nam email i mi ćemo vam poslati prezentaciju.
Preuzeto : Tajne Biznisa
Autor : Svyatoslav Biryulin
