Juče sam po nagovoru ptica bio u Kovačici,tom čudu nebeskom a na zemlji ovoj , i upoznao maestra Jana Nemčeka koji u tišini i cveću 197 violinu svoju obdelava.
To Vam saopštavam kao veliku svetkovinu.Maestro rad i priča.Na početku tajne nema.Sve se zna.
Za gradnju violine ( drvo bira maestro lično)najbolji su javor i smreka. I toni koji su odolevali vremenu i nevremenu bar 200-250 metara, a sve što raste ispod 100 metara nadmorske visine nema šta da traži u večnosti.
Dalje je sve tajna nadnebesna,božanska,svečana , nepojmiva,veličanstvena.
Privatno vlasništvo maestra Jana Nemčeka.
I odatle počinje, uvek ispočetka da se rađa novi ,vekoviti maestro Jan.Evo već 197 put.
Lomatanje po besputnim gudurama,od zvezde do zvezde,u dosluhu sa bogovima , a po šumama Velebita i drugih nebeskih planina,gde mu orlovi kliktanjem dobrodošlicu nazdravljaju,sa osećanjem kao da je u dvorcu iz bajke,kod kneza na balu.
Ide maestro Jan od jedne do druge smreke lepotice,do javora gizdavog viteza,zastane ,skidanjem kape ih pozdravlja , a onda ih zagleda,mazi,osluškuje…
Smreku bi da sretne.
Smreku,kojoj su ljuti gromovi vekovima praskave poljupce slali,i palcavim munjama mazili,a potom je lekovitim i melemnim kišama umivali i rane vidali.
Valja u njoj prepoznati miomirisne tonove proleća i fugu razigranog zverinja, otkriti bruj zadihanih pččela medonosnica i tišinu dremljivog pauka.
Skok srne preko potoka,a od duge uzeti samo rujne tonove.
Pa kad je nađe ,o Bože sreće te čovekove.I opet u Kovačicu.
Početak i centar sveta.Rajsko naselje. Svaka kuća oblak u cveću.Sa neba gaču guske,štimovane u kvintama , a u saksijama se gaji cvrkut ptica.
Narod seljački i ostali,kola,krave sve je kako Bog kaže, a opet kao da nije na zemlji ovoj , zemaljskoj.
Sad drvo treba da odleži 3 do 5 godina. Da malo otpočine, da se nadiše Banatskog vazduha, da čuje i upije otmene tonove kovačickih ptica,galamu halapljivih gusaka,novo zverinje(crtano).
Zamislite kad se sve to sazvuči.Majko moja.I, ponovo nebesa se otvaraju.Na redu je drugi deo tajne. Čudo ne bi bilo čudo kad se tu ne bi skupila tušta i tma raznih Volšebnica,Suđaja,Suđenica,Rusalki,Zagorkinja,Zduhača…
Puna kućća, Neka su. Neka ih.Sa srećom.
Maestro Jan sa smirenošću Svetinjaka uzima ljubavlju i strepnjom oplemenjnu dasku(kako suva i posna reč),stavlja je na krilo, a ruka , to nije obična ruka,to je ruka Muzikotvorca,maestra Jana Nemčeka, koja na svakom prstu po tri zvezde čudotvorne upošljava, i počinje nadnebesno čudo muzičko da tvori svoju violinu,197 po redu.
Tog trenutka u kući Maestra, gospodina Jana Nemčeka prestaje svakodnevnica .
Kuća se nalazi u ulici Nikole Tesle br 40/a u Kovačici postaje muzički hram i svetilište.
Koliko će Maestro da iz javora uspe da izvuče radosnu ciku i pisku golovratih tića,da svede na pravu meru setne uzdisaje iz dvestogodišnjeg rominjanja kiša rosulja, ili da ne daj Bože, neopreznim ,dubljim rezom dleta,pojača gruv raskošnih talambasa školvanih Velebitskim grmljavinama i olujama.
I tako još 200 časova strepnje virtuoznog filigranstva i graditeljskog zanosa da bi se violina odušila i krila dobila.
A onda sve ispočetka,po šumam listopadnim,po šumama zimzelenimu potrazi za novom milosnicom,ljubom novom,poruku večnosti da joj udahne,i ovaj svet da je uputi,da ga malo oplemeni.
Jan Nemček rođen 1.juna 1948 u Kovačici.
U Beogradu završio srednju muzičku školu.
Od 1969 bavi se pedagoškim radom u svom rodnom mestu Kovačici ,gde sad živi i radi bavi se profesionalnom gradnjom muzičkih instrumenata.
1979 napravio je samouk svoju prvu violinu.
Na formiranje Nemčeka kao graditelja violina odlučila su dva sudbonosna susreta.
Poznanstvo sa čuvenim graditeljem violina Rudolfom Bartolom (Lajpciška škola) kod koga je bio na specijalizaciji.
Saradnja sa profesorkom Lidijom Paržik Tanasijević (oscilacija teorija)
Izradio je oko 300 raznih instrumenata po najstarijoj metodi (Kremonska škola) 200 violina, 12 viola,2 violončela i oko 80 tamburaških instrumenata.
Učenik i glavni asistent mu je sin Jan 23.12.1975.
Da li se to rađa Kovačička škola?
O kvalitetu Nemčekovih instrumenata govori podatak da ih ima na svim kontinentima, a kod nas pored bezbroj mladih talenata na njegovim violinama sviraju Tripo Simonuti mladi Ilija Marinković.
Učestvovao je u mladim izložbama u inostranstvu ,kao i na internacionalnom takmičenju profesionalnih gudačkih instrumenata u Minhenu 1989 godine.
Redakcija SUS-a : Zadovoljstvo je što smo upoznali Maestra Jana Nemčeka srpskog Stradivarija,mislim da ljudi poput njega su bogastvo za jednu Srbiju i sa zadovoljstvom ćemo pomoći da gospodin Nemček oformi školu za graditelje Violina i time prenese svoje znanje na mlade generacije koje dolaze.
Tako da zamolićemo naše čitaoce, poznate ličnosti da doniraju za školu i time spasu ovakav zanat od zaborava i da Maestro poput gospodina Nemčeka večno živi i njegovim znanjem se ponose buduća pokoljenja.
Predlažemo da posetite gospodina Jana Nemčeka i vidite njegova remek dela, samo se najavite na tel : 013 660 366
Intervju pripremio : Saša Mihajlović