Razlog za to bio je, između ostalog, podsticaj saopštenja softverske kompanije „Mikro stratedži“ da će prikupiti 600 miliona dolara prodajom efektivnog novca i uložiti u kupovinu najstarije svetske kriptovalute. Profesorka elektronskog poslovanja Fakulteta organizacionih nauka Zorica Bogdanović kaže da bitkoin počiva na blokčejn tehnologijama koje su primenjive u mnogim oblastima savremenog poslovanja.
Bitkoin je porastao za oko 72 odsto od početka godine, a posebno od kako je vlasnik kompanije „Tesla“ Ilon Mask uložio jednu i po milijardu dolara u tu kriptovalutu.
„Ovog puta nije samo Ilon Mask, mnogi investiconi fondovi i banke gledaju da kupe bitkoine plašeći se pada dolara. U Americi je prošle godine naštampana velika količina novca, pa mnogi sigurnost vide i traže u kupovini nekih drugih investicija kao što je bitkoin“, rekla je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a profesorka elektronskog poslovanja Fakulteta organizacionih nauka Zorica Bogdanović.
Mnogi analitičari procenjuju da je maksimalna vrednost bitkoina 150.000 dolara, ali profesorka Bogdanović kaže da je teško reći da li će tu vrednosti i dostići i koliko su takve prognoze tačne.
„Bitkoin još nije zvanično sredstvo plaćanja i mala je šansa da će skoro to biti, da ćemo na primer plate primati u bitkoinima. Postoje neke incijative kompanija koje prodaju svoje usluge za bitkoine. Pojedini sportski klubovi prodaju ulaznice za bitkoine, ali to su sve pojedinačne inicijative“, objasnila je gošća RTS-a.
U Srbiji manje od 10.000 ljudi trguje na ovaj način, ali je primetno interesovanje među mlađom populacijom.
Narodna banka Srbije upozorila da banke ne snose odgovornost kad je reč o ovoj vrsti ulaganja.
„Reč je o riziku, kao kad ulažete u zlato. Ukoliko dođe do pada vrednosti, vi snosite odgovornost. Važno je takođe znati da se bitkoini čuvaju u digitalnim novčanicima i pristupate im uz pomoć šifre, ali ako zaboravite šifru, izgubili ste bitkoine“, istakla je profesorka Bogdanović.
U Srbiji je moguće kupiti bitkoine na bankomatima i onlajn.
„Iako je bitkoin osmišljen kao valuta vezana za internet, globlana vlauta kojom trguje onlajn zajednica, a ne pojedinačna država, javile su se mogućnosti za zloupotrebe, poput pranja novca, trgovinu narkoticima, postoji dakle i tamna strana, ali s druge strane, treba gledati stvari pozitivno“, naglasila je profesorka elektronskog poslovanja FON-a.
Bitkoini su promenili način razmišljanja, jer je to koncept na koji nismo navikli.
„Postoji digitalna imovina, malo drugačije razumemo kriptovalute. Njima ne upravlja država ili banka, već globlana zajednica korisnika. Količina bitkoina je ograničena na 21 milion bitkoina i ne postoji način da se naštampa veći broj od toga“, dodala je profesorka Bogdanović.
Ona je zaključila da bitkoin počiva na blokčejn tehnologijama koje su primenjive u najrazličitijim oblastima savremenog poslovanja.
Izvor : B92 i RTS
