Dragi naši čitaoci naš gost je gospodin Alexander Samonig savetnik za strane investicije u Srbiji,čovek koji je doveo puno investitora u Srbiju vrhunski poznavalac ekonomije i privrede u Srbiji ,i naš zet
Čovek koji svojim iskustvom može da pomogne u razvoju Srbije , preduzetništva i da pomogne mladima kako da pokrenu svoj biznis u Srbiji.
Gdin Samonig je prava osoba koja će nam reći ,prednosti i mane u Srbiji u svetu poslovanja,šta nam nedostaje u zakonima i kako da vratimo poverenje ustrane investitore da je Srbija obećana zemlja.
Redakcija SUS-a : Aco, predstavite se u 5 rečenica – ko ste i čime se bavite?
G-din Alexander Samonig: Serjiski preduzetnik – serial entrepreneur i savetnik za strane investicije.
Redakcija SUS-a : S obzirom da ste doveli puno investitora i ekspert ste za finasije i poreski konsalting, recite nam šta treba Srbija da uradi i koje mere da preduzme da bi se povećao broj investitora iz inostranstva?
G-din Alexander Samonig: Postoj jasan odgovor, borba za vladavinu prava i borba protiv korupcije. Problem Srbije je sistem „veze” i SVE se rešava isključivo preko veze.
Redakcija SUS-a : Da li je, po Vama, bolje za Srbiju da uđe u EU ili da polako osvaja rusko, kinesko i neka treća tržišta?
G-din Alexander Samonig: Srbija je u teškom položaju, još uvek se dobro pamti sjaj velike Jugoslavije, koja je bila na čelu trećeg sveta. U proteklih 25 godina taj treći svet je postao tigar i broj zemalja koje se sećaju tog sjaja je mali. Preko Srbije Kina i Rusija pokušavaju da utiču na razvoj EU, a EU je usporila razvoj Unije. Od postavljenog roka za pridruživanje Uniji u 2020. godini došli smo do 2025., plan za sledećih par godina niko ne zna, a Srbija je više suvozač na tom putu i ne zna gde taj put vodi. Zagovornik sam pridruživanja EU, ali vidim velike probleme u slobodi trgovine. Srbija, koja sa svojih 7,2 miliona stanovnika čini malo više od 1% Unije, ne može da odbrani svoju privredu, posebno u agro – biznisu. Taj problem se najbolje vidi u situaciji oko mleka, može neka mera da se održi 6 meseci, godinu dana, ali ne večno.
Redakcija SUS-a : Šta je Vama, kao privredniku u Srbiji, dobro, a šta biste voleli da se promeni?
Da li je to birokratija, nedostatak pravnih akata, korupcija, visok porez i slično?
G-din Alexander Samonig: Došao sam i mislio da je Srbija moja Amerika, land of opportunities. Danas znam i za drugu stranu – gang land. Mi stranci nismo „zaštićeni kao beli medvedi”, mi ne pripadamo nekom klanu, stranci, nismo išli u istu školu, služili u istoj četi u vojsci, nemamo veze koje lokalni privrednik ima, imamo samo zakon. Šalim se, problem je da se isti zakon tumači kako kome odgovara, nekoga šikaniraju, a nekoga ne smeju da diraju. Iskreno, posle 15 godina sam odustao od toga da ovde budem serial entrepreneur, ostaću samo kao saventnik i trgovac. Vladavinu prava zovem – „rule-of-low” (nisko), a sudski sistem „pralosuđe”, i mislim da su to jake reči za osobu koja se smatrala velikim prijateljem Srbije. Danas sam i dalje veliki prijatelj srpskom čoveku, ali ne i sistemu, koji očigledno ima nedostake. Nemam pravo glasa, nemam pravo i obavezu da menjam moju novu domovinu. Moguće je da sam sada u negativnoj fazi, ali problem je u nedostatku poverenja u vladavinu prava. Moj plan je bio da kroz Nemačku vozim Fiat 500 X sa natpisom: proudly produced in Serbia i da na taj način promovišem ovu zemlju, ali sada mi pored poverenja nedostaje i volja za tako nešto.
Redakcija SUS-a : Aco, recite nam u kojim oblastima Srbija treba najviše da se razvija?
Da li su to proizvodnja hrane, IT, industrija, energetika ili nešto drugo?
G-din Alexander Samonig: Žalosno je da se u glavnom razvija lonposao, a u lonposlu radnik najmanje uči. IT industrija se razvija, ali realnost je još uvek takva da je plata u Srbiji maksimalno trećina plate u Berlinu. U proizvodnji hrane vidim problem u ulasku na EU tržište, jer srpsko tržište nema vremena da se pripremi za tržište od 500+ miliona (Brexit ne menja veličinu tržišta, samo otežava trgovinu). Naravno, ima malih kvalitetnih proizvođača organske hrane, ali oni teško nalaze stabilno tržište. Energetika (npr. male hidroelektrane) neće uspeti, jer nema pravne sigurnosti. Sada radim na projektima u drvnoj industriji, tamo vidim potencijal.
Redakcija SUS-a : Aco, kako Vam se sviđa srpska kuhinja, koje Vam je omiljeno jelo, da li Vaša supruga Tamara kuva dobro ili je bolja u salonu kozmetike?
Da li ste nekad posetili Guču i probali svadbarski kupus?
G-din Alexander Samonig: U Srbiju sam došao sa 78 kilograma, ali brzo sam prešao stotku (posle toga sve je javna tajna!). Tamara voli da dizajnira hranu, vrlo ukusno, ali ne baš svaki dan, jer ima puno obaveza u salonu. Volim njen podvarak, punjene paprike, volim sve. Posetio sam Guču, ali nisam jeo svadbarski kupus. Generalno ga volim, kao i mladi kajmak i sve vrste mesa.
Redakcija SUS-a : Na kraju, šta bi ste preporučili mlađim genercijama?
G-din Alexander Samonig: Isključite televizor, gledajte informativne dokumentarce na stranom jeziku na youtube kanalu, čitajte puno (ja sam fanatik kada su u pitanju audio knjige), pratite trendove, razmišljate i rizikujete. Otišao sam na jug kao vrlo mlad čovek i preživeo sam i na kraju uspeo: no risk, no fun. Da se razumemo, ne pričam o preduzetništvu, nije ni 1% za preduzetništvo, ili si entrepreneur ili nisi i to vrlo brzo osećaš u stomaku …
Pogledajte intervju Gdin-a Alexandera Samoniga na TV Happy na linkovima ispod :
