Dobri ljudi su svuda oko nas, važno je da ih prepoznamo i podržimo
„Već petnaest godina tragamo za dobročiniteljima, koji su svojim delima pomogli ljudima kojima je takva vrsta podrške bila potrebna i doprineli rešavanju problema u zajednicama u kojima žive i posluju. Cilj nam je da njihova dobra dela podržimo i predstavimo javnosti, kako bismo im odali priznanje, ali i inspirisali druge da pokrenu slične filantropske akcije u budućnosti. Želimo da nastavimo da i narednih godina širimo ideju dobročinstva i na taj način doprinesemo stvaranju nekog boljeg sveta za sve nas“, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva u Trag fondaciji, koja ove godine jubilarni, petnaesti put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.
Cilj VIRTUS nagrade je da istakne i podrži one pojedince, kompanije, i preduzeća, koja su tokom prethodne godine činila dobra dela, pokretala i podržavala filantropske inicijative i tako doprinosila razvoju zajednica u kojima žive i posluju. Nominacije se mogu dostaviti do 10. februara, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i ovogodišnjem sastavu žirija mogu se naći na sajtu Trag fondacije i VIRTUS nagrade: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.
1. Kako biste definisali pojam filantropije?
Filantropija podrazumeva stalan napor da se dobrobit ljudi konstantno unapređuje. U izvornom smislu podrazumeva čovekoljublje, odnosno pružanje podrške zajednici i delovanje za opšte dobro.
Kapacitet za dobro postoji u svima nama i, ako se potrudimo da ga vidimo, pronaći ćemo ga ili će ono pronaći nas negde u našem okruženju. Dobročinstvo se ne ogleda samo u velikim gestovima, ono se može primetitii kroz svakodnevnu pomoć komšiji ili nekom neznancu. Ono znači izdvojiti vreme ili neko materijalno dobro da nekom drugom olakšamo dan. Filantropiju razvijamo onda kada ljudi uoče da neki složeniji problemi mogu biti rešeni zajedničkom akcijom za dobrobit svih. Filantropski rad predstavlja organizovani trud koji na duže staze rešava pitanja od važnosti za celokupno društvo.
Sam pojam filantropije se tokom vremena menjao, te je od osnovnog koncepta, koji je podrazumevao izdvajanje za zajednicu, poprimio mnogo šire značenje i predstavlja delovanje za opšte dobro kojim se rešavaju problemi u društvu. Ispoljava se kroz različite forme i načine izražavanja odgovornosti i delovanja čoveka za boljitak celog društva.
2. Ove godine došlo je do izmene u kategorijama za koje se dodeljuje VIRTUS nagrada za filantropiju. Koji je bio razlog za to?
U susret jubileju nagrade, odlučili smo se na to da kategorije nagrade malo osvežimo. Tako će se od ove godine dodeljivati VIRTUS nagrada za korporativnu filantropiju, nagrada za malo i srednje preduzeće, nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i civilnog sektora, nagrada za individualnu filantropiju i nagrada za mlade filantrope.
Posebnu pažnju želeli smo da posvetimo mladim dobročiniteljima, te se od ove godine, umesto specijalnog priznanja, dodeljuje posebna kategorija VIRTUS nagrade za njihov doprinos. Mladi ljudi se u sve većoj meri angažuju u dobrotvornim akcijama, stoga je veoma važno da među njima prepoznamo i istaknemo upravo one koji su, kroz inicijative i akcije kojima pomažu drugima, već pokazali da žele da okruženje u kome žive menjaju nabolje. Na taj način se ideja filantropije najbolje promoviše i širi. Mladi ljudi jednostavnije komuniciraju sa svojim vršnjacima, samim tim učinkovitije prenose poruke o dobročinstvu, što im omogućava da u svoje aktivnosti uključe i druge mlade ljude. Uvođenje posebne kategorije nagrade namenjene novim generacijama doprineće promovisanju humanih vrednosti i uticati na to da one postanu sastavni deo života i razvoja dece i omladine širom Srbije.
3. Ko je bio najmlađi dobitnik VIRTUS nagrade za filantropiju?
To je Matea Balani iz Zrenjanina, koja je u vreme kada je dobila VIRTUS nagradu imala samo deset godina. Plemenita ideja te devojčice da proslavu svog rođendana pretvori u humanitarnu akciju i da sve poklone, koje su joj njeni drugari namenili, pokloni mališanima iz Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici, ostavila je snažan utisak na članove našeg žirija. Međutim, to je bio samo jedan u nizu humanih gestova ove veoma mlade filantropkinje. Osim humanitarne proslave svog rođendana, Matea je organizovala čitav niz filantropskih aktivnosti, među kojima je i obnova ormara na Pedijatrijskom odeljenju Opšte bolnice u Zrenjaninu. Zajedno sa svojim školskim drugarima, Matea je organizovala i akciju za pomoć napuštenim životinjama, sakupljajući PET ambalažu, čijom prodajom su pokrivani troškovi veterinarskih intervencija ili nabavke hrane. Matea je organizaciji svih filantropskih inicijativa u godini za koju je nagrađena posvetila preko 60 volonterskih sati.
Da je nagrada otišla u prave ruke potvrđuje činjenica da je Matea nastavila sa filantropskim delovanjem i nakon prijema nagrade. Tako je u 2021. godini Matea proslavila svoj rođendan, organizujući da se, umesto doniranih poklona, prikupe sredstva za lečenje njene trogodišnje sugrađanke. Matea u svoje aktivnosti uključuje svoje vršnjake, što predstavlja najbolji način da se deci, od najranijeg uzrasta, približe ideje dobročinstva i pomaganja drugima.
4. Koji je tip donacija najzastupljeniji?
Najčešće se još uvek donira novac i on predstavlja gotovo 90 odsto svih zabeleženih vidova darivanja. Prema podacima koji su nam dostupni, davanja u vidu potrošne robe, odeće, hrane, osnovnih životnih namirnica ili opreme su značajno manje zastupljena, dok se u izvesnom broju slučajeva darodavci odlučuju na pružanje profesionalnih usluga. Važan pozitivan trend ogleda se u sve zastupljenijem volonterskom doprinosu dobrotvornim akcijama. Iako pomak u tom smislu nije značajan, zapravo je važna činjenica da su i darodavci i mediji češće nego ranijih godina prepoznavali volontiranje kao dobročinstvo, što predstavlja osnov za dalje širenje ovog vida filantropskih davanja kod nas.
