Predstavljanje u par rečenica
Rekla bih samo: presrećna, jer su se sve životne kockice sklopile gotovo savršeno. A te kockice su najpre Tijana i Joca – moji “zumeri” koji me drže u toku sa trendovima, zatim moji divni nasmejani prijatelji na koje uvek mogu da se oslonim, i puno kvalitetnih poslovnih kontakata uvek raspoloženih da zajedno realizujemo razne zabavne ideje.
Ako me pitate čime se bavim, ne bih mogla da se odredim kroz jedno zanimanje: uređujem portal Sveoosiguranju čiji sam i osnivač, vodim Edukativni centar “Poslovna komunikacija – može i bez stresa” koji radi obuke za srednji menadžment o komunikaciji u funkciji smanjenja stresa i povećanja produktivnosti, sarađujem sa nevladinim organizacijama na projektima koji se bave rodnom ravnopravnošću kao ekspert za komunikaciju, I kao konsultant za komunikaciju za preduzeća… Najvažnije mi je da je ono što radim donosi neku dobrobit široj zajednici, i da može da se radi tako da ne bude jednolično i dosadno. Posebno su zanimljivi projekti u kojima se u rešavanje nekog društvenog problema uključuju i kompanije, ali ne kao finansijeri projekata već kao kanal za komunikaciju kako bi se preko zaposlenih podizala svesnost u društvu o tom problemu.
Radila sam dugo u medijima, par godina u jednoj kompaniji kao korporativni PR menadžer, ali je moje definitivno opredeljenje – preduzetnica. Tu je najveća dinamika, a mogućnosti su neslućene: posao pliva svuda oko nas, samo treba da se osvrnemo i da oslušnemo sa koje nas strane zove.
Trenutna preokupacija mi je projekat BeRiskProtected koji su zajednički pokrenuli portali Sveoosiguranju i Sveonovcu (portal koji uređuje ozbiljna ekonomska novinarka i preduzetnica Vesna Lapčić). Ovaj projekat bavi se rizicima novog doba – svim onim rizicima koji su posledica ubrzanog načina života, digitalizacije, klimatskih promena. U sklopu toga, pokrenuli smo Inicijativu za jačanje bezbednosti podataka, gde nam je namera da pokrenemo tesniju saradnju između IT i finansijskog sektora, kako bi se privredi pružilo što više informacija o opasnostima koje “vrebaju” podatke, o mogućnostima preventive, i finansijske nadoknade ukoliko se šteta dogodi. Bitni učesnici ove Inicijative biće institucije koje raspolažu podacima, IT kompanije koje se bave upravljanjem ili zaštitom podataka (proizvođači i/ili uvoznici softvera, vlasnici Clouda, kompjuterski forenzičari, Data scientist-i i AI/ML preduzeća…), osiguravajuća društva sa svojim polisama osiguranja od sajber rizika, menadžerske odgovornosti, prekida poslovanja (sve ono što pokriva rizike gubitka podataka), banke koje mogu da ponude sredstva preduzećima da lakše obezbede preventivu i polise. Dobrodošle su i kompanije koje upravljaju velikim brojem ličnih podataka o klijentima i zaposlenima, jer mogu da prenesu iskustva u zaštiti tih podataka, ali i nezavisni stručnjaci sa internacionalnim iskustvom.
Možda u ovom trenutku zvuči utopistički, ali ideja nam je da Srbija bude na mapi zemalja sa visokim stepenom zaštite od sajber napada, i sigurno mesto za poslovanje i investiranje – s obzirom na to da digitalno doba nosi i rizike koji rastu iz dana u dan.
Kolika je opasnost od sajber rizika?
Do pre samo par godina, “top poziciju” na listi najvećih rizika po oceni svetskih privrednika bile su klimatske promene. A onda su sajber rizici sa mesta ispod petog skočili na prvo, a opasnost je značajno povećana od početka pandemije i prelaska brojnih zaposlenih na rad od kuće – gde je i mogućnost zaštite smanjena. Gubici koje sajber kriminalci nanose mere se hiljadama milijardi dolara na globalnom nivou – stručnjaci tvrde da su zarade narkodilera „kusur“ u odnosu na novac koji se vrti u sajber kriminalu. Ovo je, prema brojnim analizama, najbrže rastući zločin u svetu, koji kriminalcima donosi više zarade nego sve vrste droga zajedno, a pritom raste po veličini, sofisticiranosti i troškovima koje izazivaju štete.
Koje troškove nam hakeri mogu napraviti?
Hakerski napadi sprovode se sa različitim motivima. Na primer, kako bi se ukrali podaci ili kako bi se samo onemogućilo njihovo korišćenje i time blokiralo i onemogućilo poslovanje. U oba slučaja, uglavnom je motiv ucena – traženje nadoknade kako bi se omogućio nastavak poslovanja. Nekad je motiv i nanošenje reputacione štete ukoliko informacija o curenju podataka izađe u javnost, ili dalja preprodaja podataka konkurenciji. Cilj može biti krađa intelektualne svojine, krađa novca sa bankovnih računa. Sve ovo izaziva troškove usled prekida poslovanja i izgubljene dobiti, štete od izgubljene reputacije, troškove forenzičke istrage i obnove podataka ukoliko su izgubljeni, a nisu zanemarljive ni kazne ukoliko su predmet napada podaci o ličnosti klijenata ili poslovnih partnera.
Šta biste preporučili mladim generacijama?
Preporučila bih nama malo starijima da poštujemo njihovu samostalnost, brzinu razmišljanja i način života koji oni žele da vode. Da ne dočekujemo “na nož” sve ono što oni kažu ili rade a ne poklapa se sa onim što bismo mi želeli da čujemo ili vidimo. Bilo bi idealno ako bi mladi dopustili malo starijima da ih prate, ali i da istovremeno poštuju njihovo iskustvo. Dinamika mladih i iskustvo starijih samo su zajedno dobitna kombinacija – sjajno je što uvek postoji mogućnost da jedni druge razumemo.
