Redakcija SUS-a: Lična karta , predstavite se u par rečenica?
Dragan Pavlović:
Ja sam licencirani sportski planinarski vodič Planinarskog skijaškog društva Kopaonik i Planinarskog saveza Srbije,i vodič opremljenim stazama – Ferata.
Redakcija SUS-a: Recite nam nešto o Niševačkoj klisuri i turističkom potencijalu istočne Srbije?
Dragan Pavlović:
Proputovao sam veliki deo sveta i uvek kada se vratim sa nekog dalekog puta imam jasniji uvid u lepotu naše Srbije i još je više volim. Bog nam je na jednom parčetu zemlje sve dao, ali mi nažalost nismo svesni toga. Nismo svesni tog bogatstva i lepote koja nas okružuje. Svaki kamen ili pedalj zemlje u Srbiji ima svoju istoriju svoju priču. I to je veliki turistički potencijal koji neznamo da iskoristimo. Pogotovo istočni deo Srbije kroz kojeg su prolazili mnogi narodi , mnoge vojske i svi su oni ostavili tragove iza sebe. Niševačka klisura je veoma specifična zbog neobične konfiguracije terena samo vijuganje kanjona i reke Svrljiškog Timoka, čine klisuru fascinantno lepom. Može se reći da je ona dragulj Svrljiške lepote a samim tim I Srbije. Ono što je čini još interesantnijim a to su vidljivi ostaci starog rimskog puta. Dok hodate tim putem uđete u vremeplov života. Imate osećaj da će iza svake okuke da naletite na nekoh rimskog vojnika ondašnjeg vremena.Istočna Srbija obiluje nesvakidašnjim prirodnim lepotama I kao takva bi u budućnosti mogla biti pokretač razvoja turizma na teritoriji Srbije. Opština Svrljig je posebno značajna zbog pronalaženja tragova, postojanja ljudskih zajednica koji datiraju još iz vremena paleolita, starijeg kamenog doba. Tragovi su pronađeni u Prekonoškoj pećini koja ja na teritoriji opštine Svrljig. Često se pronalaze ostaci upotrebnih predmeta i plemenitih metala novijeg datuma tako da u tom kraju I dalje vlada zlatna groznica. Nemojte se iznenaditi kada retnete pojedince tragače blaga u najzabitijim delovima koji sa najsavremenijim uređajima sa senzorima tragaju za blagom.
Redakcija SUS-a: Kad počinje izlet koji Vi vodite i odakle kreće i kako se mogu zainteresovani naši čitaoci prijaviti?
Dragan Pavlović:
Izlet počinje 11 aprila. Krećemo iz Beograda. Program akcije možete videti na sajtu planinarskog društva Kopaonik, na ličnoj stranici pod nazivom Etno izvor, skoro će biti u najavi na mojoj stranici fejzbuka. Zainteresovani se mogu javiti i na moj broj telefona : 064 -167-44-34
Redakcija SUS-a: Opišite nam u par rečenica kuda sve prolaze učesnici Vašeg izleta i znamenita mesta koja će videti?
Dragan Pavlović:
Organizovanim prevozom iz Beograda autoputem vozimo se do Niša, pa dalje magistralnim putem idemo do Svrljig I dalje preko sela Malča koje je od nedavno postalo poznato široj javnosti po strašno tužnom događaju sa malčanskim berberinom, dolazimo u selo Niševac odakle i počinje naša avantura.
Redakcija SUS-a: Recite nam nešto o Svrljigu i njegovim posebnim tradicionalnim jelima ?
Dragan Pavlović:
Pored bogate istorije Svrljig je još prepoznatljiv po čuvenom tradicionalnom jelu po imenu Belmuž. Pravi se od mladog ovčijeg I kravljeg sira I projnog brašna. Dobio je ime po belom siru I po tome što su ga često spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u velikoj posudi ili kazanu potrebne muške jake ruke. U prošlosti je bio svakodnevna hrana pastira. Sada se služi po lokalnim kafanama Svrljiškog kraja.
Redakcija SUS-a: S obzirom da ste licencirani vodič i planinar, recite nam koje ste najpoznatije vrhove osvojili u Srbiji i inostranstvu?
Dragan Pavlović:
U srbiji mi nemamo visoke planine osim Midžora koji je I najviši vrh 2169 m ostali su manjih visina. Od ostalih vrhova u regionu
Učesnik sam visokogorskih uspona u crnogorskim i albanskim Prokletijama i uspone na najviše vrhove Evrope (Mont Blan, Gros Glokner, Grand Paradizo, Grand Venediger, Monte Rosa). Učesnik ekspedicija: Kavkaz, Afrika, Himalaji. Vodio visokogorske uspone: Iran, sa usponom na Damavand 5672 m, Peru – Andi, Ausangate 6372 m, Kavkaz – Elbrus 5642 m, Ekvador – Kotopaksi 5897 m, Pamir – Pik Lenjin 7134 m, Maroko – Visoki Atlas, Peru- vulkan Misti 5880 m, Gruzija – Kazbek 5033 m, Tibet – treking do baznog kampa Mont Everest. Plovio od izvora do ušća Amazonom. Vodio treking kroz prašumu Venecuele do Anđeoskog vodopada (najvišeg vodopada na planeti), Inka treking do Maču Pikču u Peruu. Meksiko- treking u podnožju vulkana Popokatepetl. Tibet – treking oko svete planine Kajlaš. Etiopija – Rash Dašan 4543m.
Ovo je moja planinarska biografija.
Redakcija SUS-a: Šta bi ste preporučili mladim generacijama?
Dragan Pavlović:
Mladim generacijama bih preporučio, prvo da vole i poštuju sebe a samim tim će voleti i poštovati druge a i drugi njih.
Da se što više okrenu prirodi da idu i uživaju u njoj. Ona nas zove ona nas grli i voli.
Da je poštuju i čuvaju kao zenicu oka svoga. Ona nam je pra roditelj ona nam je majka. Ako priroda nestane nestaćemo i mi sa njom.
