Izgradnja karijere nije samo skup znanja i iskustva. Zašto je potrebno da budete u stanju da vodite i političku borbu za uspeh u karijeri?
Priče o uspehu u karijeri poznatih menadžera i lidera su prilično popularne. Često su i “glavna tema u gradu”, posebno svakog decembra kada se dodeljuju priznanja najboljima u prethodnoj godini. Ni prošla godina nije bila izuzetak – imali smo priliku da vidimo priče o brojnim uspešnim menadžerima u našem regionu. Neke od njih i lično poznajem, reč je o izuzetnim ličnostima koji su do uspeha su došli tako što su radili na sebi, razvijali se, učili, godinama uvećavali svoje iskustvo, pomagali kolegama. Ali, postoji i druga strana medalje: ovi, bez sumnje, vredni uspešni poslovni ljudi, su takođe pobednici u kancelarijskim ratovima. Oni, uz znanje, iskustvo, prave veštine, pozitivne navike, imaju i sposobnost da vode rat, nevidljiv golim okom, poput ozbiljnih vojnih stratega.
I naravno, u svojim brojnim intervjuima u medijima o njihovoj formuli uspeha, niko od uspešnih menadžera i lidera nikada neće progovoriti, niti napisati kroz kakvu su vatru i iskušenja morali da prođu u nevidljivoj borbi iza zavese, iza kulisa poslovnog života.
Karijera i korporativni život ponekad nije čak ni borba, već rat. I kao u svakom ratu, vojske imaju tešku artiljeriju, motorizovane jedinice, generale i niže oficire, padobrance, pešadiju, kao i vrste trupa koje poput kamikaza nadređeni žrtvuju da bi neprijatelju zadali udarac.
U prethodnih 25 godina mnogo puta sam bio svedok kako mladi i lakoverni kadrovi u žaru i emocijama postaju aktivni učesnici, a kasnije bivaju žrtvovani kao pijuni u ovom ratu. Poslati bez griže savesti na neprijateljske pozicije, ovi ljudi, vrlo mirno žrtvovani, verovali su da rade ispravnu stvar i da se bore za pravdu u poslovnom svetu.
Ratovi u korporativnom životu vode se u različitim razmerama, pravcima i ciljevima: neko želi povišicu, nekome treba više moći, nekome je cilj povećanje plate ili bonusa, a četvrtom samo treba da ostane na svom radnom mestu i da ne izgubi od mlađeg i energičnijeg konkurenta.
Između menadžera u velikim kompanijama često se vodi rat velikih razmera i rezultati ovih borbi dovode do preraspodele uspeha, moći, uticaja, resursa, finansijskih i administrativnih ovlašćenja lidera.
Format borbe, oružje i oruđa biraju se prema rangu i administrativnoj snazi suprostavljenih strana.
Postoji kategorija ljudi koji na početku karijere aktivno nastupaju kao predstavnici jedne od strana rata, a nakon nekoliko snažnih udaraca gube energiju za rad, samopouzdanje i kredibilitet. To su uglavnom mladi karijeristi. Koriste se, „ubadaju“, prenose poruke protivničkoj strani, ili unutrašnjem sektoru/odeljenju kompanije, ili vlasnicima, a onda jednostavno mogu biti bačeni na marginu korporativnog života.
Pre nego što se umešaju u neku vrstu kancelarijskog rata, svi, a posebno mladi, neiskusni, ali strastveni i emotivni ljudi, moraju da znaju klasifikaciju članova tima svakog lidera u kompaniji i jasno razumeju gde je njihovo mesto i značaj u očima svojih velikih rukovodilaca/gazda.
Ljudi u timu skoro svakog lidera spadaju u tri glavne kategorije u smislu njihove upotrebe u kancelarijskom ratu:
Jaki profesionalci. Oni su potrebni lideru za postizanje profesionalnih rezultata i ciljeva. Potrebni su za rad. Jake profesionalce nikada ne izlažu riziku, trude se da ih ne koriste u ratu da ih ne bi demotivisali, štite ih od napada protivničke strane i zaštićeni su na svaki mogući način. Oni su neprikosnoveni.
Profesionalci koji su potrebni za rezultate, ali koji se mogu zameniti ako je potrebno – kako sa profesionalne tačke gledišta, tako i za potrebe određene situacije kada ih koriste i troše. Ovi ljudi se koriste u velikim sukobima, sigurni su u činjenice koje iznose, a u slučaju poraza, njihovi rukovodioci pronalaze ili pripremaju moguću zamenu, što je ponekad neophodno.
Pijuni, kojih ima mnogo i koji se mogu slobodno koristiti i trošiti u ratu. U ovu grupu spadaju mladi ljudi, pripravnici, oni koji od nedavno rade u kompaniji, kritičari lidera i nezadovoljni njime i sistemom i oni koji ne podržavaju svog rukovodioca dovoljno iskreno.
Mladi, emotivni, neiskusni u kancelarijskim ratovima i u želji da naprave karijeru, ljudi lako podležu lažnoj motivaciji. Da bi naneo udarac drugoj strani, šef može da igra na mladićevu sujetu, želju za napredovanjem, ili žudnju za apsolutnom istinom i suptilno ga odvede na pravo mesto da izgovori prave reči pred pravim ljudima.
Standardna šema izgleda ovako: vođa ili češće njegov predstavnik/pomoćnik se sastaje sa mladićem, hvali ga, motiviše ga, govori o poštenju i daje laka uputstva o greškama u kompaniji, naglašavajući da „imamo malo samouverenih i sposobnoh ljudi ovde koji mogu otvoreno da pričaju o ovim stvarima naglas.“ Osoba je navijena, motivisana i – kreće napred. Mogućnost komunikacije sa velikim šefom, uz mogućnost da se istakne i motivacija od strane lidera, kao i želja mlade osobe za istinom i pravdom u kompaniji, mogu dodatno da zamagle pogled, a i da potpuno zatvore ionako neiskusne oči mladog karijeriste.
Rezultat je prilično neprijatna, ali vrlo uobičajena situacija: mladi službenik oštro govori o greškama i problemima u kompaniji, koji su uključeni u sferu drugog tima/grupacije i na neko vreme postaje istinoljubiv heroj; njegov šef dobija priliku, bez štete po sebe i glavne članove svog tima, da nanese udarac protivniku.
Nažalost, na kraju svega ovoga, žrtva je taj isti mladi čovek, emotivni i istinoljubivi pristalica apsolutne pravde.
Primer. U velikom holdingu vodi se rat između dva sektora. Mladi predstavnik jednog sektora, na podsticaj svog rukovodstva, nanosi udarac drugoj strani. Posle nekog vremena, iz raznih razloga, rukovodioci sektora pronalaze zajednički interes i dolaze do privremenog dogovora i primirja, a jedan od nepisanih uslova druge strane je smena tog veoma emotivnog kolege. Pijun je odslužio svoju svrhu – i sada se lako mogu rastati od njega. Ovo se često dešava u korporativnom životu.
Sukobi i nadmetanje između velikih šefova odvijaju se u borbi za resurse, uticaj, moć, finansijske mogućnosti, razvoj karijere, imidž i reputaciju. A u buci kancelarijskih ratova ne čuje se “plač i škrgut zuba” onih koji su zgnječeni i korišćeni kao pijuni.
S obzirom na to koliko mladih i perspektivnih, ali emotivnih i često naivnih ljudi postaju žrtve i pijuni kancelarijskih ratova, a na osnovu mog menadžerskog, konsultantskog i trenerskog iskustva, želim da dam sledeće preporuke mladim ambicioznim karijeristima:
7 saveta za mlade i ambiciozne karijeriste
- Koliko god da poštujete svog šefa, pokušajte da ne izgledate pred njim kao lako napaljiva osoba.
- Pokušajte da ne iznosite svoje mišljenje o pitanjima koja ne razumete, a posebno o članovima, poslovima i procesima druge strane(drugih ljudi, timova i sektora u kompaniji). Možete biti sigurni da će sve vaše reči i izjave biti odmah i u iskrivljenom obliku dostavljene zainteresovanim licima.
- Govorite samo o profesionalnim temama i, koliko je moguće, izbegavajte unutrašnje političke teme kompanije.
- Ako se u vašem prisustvu vodi neka rasprava ili se iznosi nečiji prljav veš, posebno rukovodstva preduzeća, nemojte iznositi svoje mišljenje. Ni uopšteno.
- Obavezno povećajte svoj profil profesionalca i stručnjaka u očima menadžmenta. Ako to još nije moguće zbog mladosti, ili zbog nedostatka vremena za sticanje potrebnog profesionalnog znanja i iskustva, onda ne samo da radite, već orite, stvarajući vrednost kao snažan orač. Nijedan gazda ne želi da žrtvuje orače. Orač – stručan, vredan i visoko angažovan radnik.
- Pokušajte da izbegnete preteranu bliskost i preteranu iskrenost u odnosima sa menadžmentom, jer nedostatak formalnosti može dovesti do toga da kada šef nešto traži od vas, biće vam teško da ga odbijete: već vas je počastio svojom pažnjom i brigom. Neophodno je držati distancu i ne zaboraviti da vam preterana “iskrenost” i neformalnost u odnosu sa šefom neće uvek ići u prilog, osim ako niste ozbiljan profesionalac kojeg ceni i ne želi da izgubi.
- Ne pokazujte nikakav oblik (ni pozitivan) eksplozivne emocionalnosti. Veliki šefovi vole emotivne ljude, ali ih lako se mogu “ohrabriti” i poslati napred u napad.
Nikada nemojte da zaboravite da uspešna karijera nije samo znanje, iskustvo i rad u korist kompanije. U većini slučajeva, to je i sposobnost da se zadrži stav, štiti integritet, bude politički fleksibilan i vodi pozicioni, veoma naporan rat.
Izvor :
