Hamdi Ulukaya, u poslovnom svetu poznat kao “kralj jogurta”, rodio se u kurdskoj porodici 26. Novembra 1972. godine u Erzincanu, malom selu u Turskoj.
Hamdi se kao mladić doselio u SAD 1994. godine da bi studirao engleski jezik i položio nekoliko poslovnih kurseva, navodi Wikipedia.
Nakon dolaska u SAD počeo je razmišljati o sopstvenom biznisu. Ulukaya je 2005. godine kupio veliku, zapuštenu fabriku jogurta u centralnom New Yorku.
Razmišljao je kako nazvati fabrikuu. Nije mu dugo trebalo: “Ja sam čobanin, zašto ne bih nazvao firmu Chobani, to će Amerikancima egzotično zvučati.”
Bez prethodnog iskustva u poslu s jogurtom, stvorio je carstvo jogurta, Chobani, s objektima u nekoliko država.
Amerikanci su ubrzo poludjeli za jogurtima Hamdija Ulukaye.
“Chobani” je proglašena za jednu od najinovativnijih kompanija na svetu. Oko 30 posto zaposlenih čine izbjeglice i migranti, upravo oni imaju prednost pri zapošljavanju, a pre tri godine Hamdi je objavio da 10% fabrike, podsetimo da fabrika vrijedi najmanje pet milijardi dolara, daje radnicima, kojih je u tom trenutku bilo oko 2000.
“Nije ovo nikakav dar, ja samo ljudima dajem ono što je njihovo, oni su to zaslužili”, rekao je tom prilikom. Uz sve to, plate u “Chobaniju” znatno su iznad prosjeka u branši.
“Propala fabrika koju sam preuzeo nije bila odustala od jogurta, nego od ljudi, digli su od njih ruke kao da ništa ne vrede. Bio sam strašno ljut na njihovog direktora koji je sedio tamo negde u nekakvom tornju, držeći u ruci tablice koje mu pokazuju da mora zatvoriti fabriku. U tablicama, međutim, nema ljudi, one o ljudima ništa ne govore, u njima nema ni reči o odgovornosti prema društvu.
Žalosno je što se na taj način, uz pomoć nekakvih tablica, mnogi poslovi danas vode. U svakom poslu radnici moraju biti na prvome mestu jer bez radnika nema ni rada ni zarade, ” navodi Hamdi.
Hamdi Ulukaya je u samo nekoliko godina stvorio poslovno carstvo bez ikakva iskustva u biznisu.
Kada je 2013. bio proglašen poduzetnikom godine, u njegovoj biografiji još uvijek je stajalo da je veći dio života proveo čuvajući ovce.
“Ako zarađujem ja, zarađuju i radnici. Moja dobit njihova je dobit, a njihova sreća je i moja sreća,” tako govori Hamdi Ulukaya.
Preuzeto : https://crnopile.com/
