Znajući da su paprika i vampir dve srpske reči koje se ne prevode, može se zaključiti da smo narod koji voli da jede i narod koji se drži tradicije, mistike i fantastike. S tim u vezi, ide i priča vezana za brojne običaje koji od Starih Slovena na ovamo imaju samo domaštavanja i šire se kroz različite forme.
Verovanja ili bapske priče, kako ih često zovemo, deo su folkrola i nasleđa, a vezani su za gotovo sve segmente našeg života od rođenja pa do smrti. A i posle smrti.
Kako god, mnogi su narodi koji neguju svoju tradiciju, ona se ponegde i prepliće, ali očito da u Srbiji i celom Balkanu, narod ima potrebu da stalno priča i raspričava verovanja. To je balkanske narode verovatno i očuvalo, ali i zbog narcizma malih razlika dovelo u konflikte.
Rođenje u utorak
Iz nekog se razloga, u mnogim narodima, utorak pozicionirao kao veoma baksuzni dan. Tome dodatno svedoči činjenica da je drugi dan u nedelji i najnesrećniji dan, pa se za one koji se rode u utorak, veruje da neće imati baš lagodan život.
Kaže se da će u utorak započeti posao verovatno saplesti o zlo i nesreću. Deveti utorak, Pasiji utorak, Crni utorak, poneki su utorci koji po verovanju žestoko privlače malere.
Šta sa prvim zubom?
Vađenje prvih zubaje proces koji se obavezno obavlja kada oni rastu. To su takozvani mlečni zubi koji se u nekom trenutku u životu menjaju stalnim. Vađenje prvog zuba, kod mnogih je naroda poseban ritual.
Verovanja kažu da se prvi zub kada se izvadi stavlja ispod jastuka. Njega uzima vila zaštitnica koja na tom mestu ostavlja poklone. Oni koji žele da veruju da je tako, ne treba da čitaju ostatak ovog paragrafa. Oni, pak, koji ne, možda i saznaju da su poklone ostavljali roditelji a ne vile. Kako god, lepo je to verovanje.
Vampiri, veštice, drekavci i karakondžule
Običaji vezani za pogreb kod nas su raznovrsni i razliku se idući od istoka ka zapadu.
Vampira svojataju i Rumuni, a u Srbiji se događa da postoje dve verzije vezane za vampire. Sava Savanović najpoznatiji je srpski vampir, a „živi“ u zapadnoj Srbiji.
Međutim, slična su verovanja i u istočnoj pa se o njega otimaju. Iako baš nije mnogo potreban i niko ne bi voleo da ga sretne. Šalu na stranu, vampiri su deo folklorne mistike, a osim njih postoje i drekavci koji žive u šumi. Makar u verovanjima.
Filmovi sa folkrlornom fantastikom
Može se reći da su verovanja u Srbiji bila odlična inspiracija za pisanje knjiga i snimanje filmova. Pripovetka Milovana Glišića „Posle devedeset godina“ jedna je od onih koja govori o zagrobnom svetu. U njoj se upravo pominje već poznati Sava Savanović.
Osim toga, filmovi poput „Leptirice“, „Štićenika“ i „Svetog mesta“ u mnogome su unapredili srpski horor, bazirajući se na verovanjima, predanjima ali i pojedinim iskustvima određenih ljudi sa ovih prostora. Iako srpski horor nije žanr koji je preterano zastupljen, može se reći da je ipak upečatljiv upravo zbog tih literarnih nanosa koji su u film zalutali iz književnosti.
Što se tiče folklorne fantastike, „Zapisi o darovima rođake Marije“ takođe su puni ovog tipa izražavanja, a Momčilo Nastasijević je sve svoje pripovedačko delo bazirao upravo na tim motivima.
Osim njega i Slobodan Džunić takođe upotrebljava motive ovog tipa. Reč je o proznom piscu koji koristi i pirotski dijalekt, a mitologija ovog kraja. Džunić je pisao o onim stvarima koje su za druge bile mistika, a on pokušavao da ih poetski demistifikuje.
Svi ovi pisci, scenaristi i reditelji, na neki način uspeli su da ožive stara verovanja, stavljajući ih u aspekt savremenog.
