Da bi neko postao član masonske lože, za njega moraju garancije da daju najmanje dvojica slobodnih zidara. Oni su odgovorni za njegovo ponašanje sve dok ne bude podignut na najviši, majstorski stepen. Bilo ko od braće u pomesnoj loži može da ospori prijem kandidata prilikom tajnog glasanja. Ukoliko ne bude osporavanja, kandidat se prima u bratstvo.
Ovako glasi pojednostavljeno pravilo prijema u Bratstvo slobodnih zidara. Mason u Srbiji može da postane svaki muškarac, a i žena, sa 21 godinom starosti, koga najmanje dvojica „braće u kecelji“ predloži za prijem i koji prođe inicijaciju u hramu. Braća se u hramu zaklinju nad Biblijom, iako masoni ne veruju u Boga, već u Velikog arhitektu univerzuma.
Masonske lože sve otvorenije pozivaju na članstvo u Bratstvo slobodnih zidara. Na sajtu RVLS veliki majstor Ranko Vujačić lično poziva nove članove rečima:
„Ukoliko smatrate da u sebi nosite navedene vrednosti, ukoliko Vas smatraju ’dobrim čovekom, na dobrom glasu‘ i želite da postanete član našeg drevnog bratstva, molimo Vas da popunite donji formular…”
U Srbiji postoji masonska organizacija ѕa mlade „Demolej”, koju vodi ugledni slobodni zidar Bogoljub Pješčić.
Čedomir Vukić je majstor Velike regularne lože Srbije i Veliki komander 33 stepena Škotskog reda. On smatra da je jako korisno i dobro biti mason:
– Dobro je biti mason zato što je to elitistička organizacija, zato što je to organizacija koja utiče na svetsku politiku, na odnos ljudi, tehnologije, kapitala. Danas slobodan čovek putuje od Portugalije do Finske, od Grčke do Irske bez pasoša, slobodne granice i slobodan rad svakog pojedinca. Masonerija je elitistička organizacija koja prima samo najbolje. Nejavnog je oblika i upravo je snaga u toj organizaciji koja postoji. Masonerija je ozbiljna organizacija koja daje kredibilitet i koja prima dobre ljude na dobrom glasu. Principi masonerije su svoja porodica, svoja otadžbina, borba za porodicu i otadžbinu, kao i ljudi visokih moralnih vrednosti.
Ovaj doktor ekonomskih nauka ima bogatu karijeru, jer je bio potpredsednik Privredne komore Srbije, radio je u vladi Savezne Republike Jugoslavije, bio je direktor i finansijski direktor nekoliko preduzeća, zastupnik za Jugostočnu Evropu American Corporate Funding. Počasni je član u više od 30 masonskih loža u svetu, od Australije preko Evrope, Kanade i SAD.
Mason je i biznismen Goran Takač iz Beograda, koji nam je rekao svoje shvatanje masonerije i razloge zašto je postao slobodni zidar.
– Pod masonom se podrazumeva slobodan čovek na dobrom glasu. Masonsko bratstvo služi da pruži mogućnost da se kroz rituale i duhovni rad svaki član, u skladu sa svojim mogućnostima, duhovno izgrađuje i da svojim izgrađivanjem kao pojedinačna cigla doprinese simbolično gradnji hrama humanosti. Ta gradnja zajedničkog hrama humanosti je ono što povezuje sve masone sveta, a ne neka politička ili druga aktivnost – kaže Takač, sin čuvenog olimpijca Artura Takača i vlasnik jedinog srpskog internet preduzeća za spoljnu trgovinu.
Goran Takač je danas jedan od retkih živih svedoka istorije Olimpijskog pokreta u drugoj polovini 20. veka, jer je učestvovao u akcijama kandidovanja 19 država za Olimpijadu. Autor je knjige „Ponekad hijene nadjačaju lavove“ o naličju Olimpijskih igara. Priznaje da ga je kao mali vaspitavan i kao ateista i kao veliki poštovalac religija, ali je vremenom prihvatio ideje slobodnih zidara.
– Nisam bio pobožan, ali sam verovao u svemirska pravila – kaže on. – Slobodnozidarsko učenje mi je dalo zadovoljavajući odgovor na moje lične dileme o svetu i ljudima. Definicija Velikog arhitekte svih svetova mi je bliža od religioznih mistika. Kroz masoneriju sam proširio sopstvene vidike. Naučio sam da treba da volimo jedan drugoga. A, da onaj ko kaže da je na svetlu, a mrzi svoga brata, ostaje i dalje u tami. Postao sam tolerantniji i umereniji u donošenju sudova. Mnogo sam naučio družeći se sa veoma bogatom i raznovrsnom braćom. Ti se uticaji reflektuju i na moj odnos sa okolinom, a mislim da je to isto i sa drugim slobodnim zidarima.
ZAŠTO ĆUTANjE?
U javnosti najviše nedoumica izaziva masonska obaveza ćutanja i diskrecija pod kojom oni deluju, pa se ljudi glasno pitaju ako masonerija nije tajno udruženje, zašto se od njenih članova traži obaveza ćutanja?
U vreme postojanja drevnih udruženja graditelja i klesara kamena, u srednjem veku, poznavanje znakova i lozinki bilo je strogo čuvana tajna. Za ove vredne ljude, od kojih većina nije vladala čitanjem i pisanjem, od ovih znakova zavisili su posao i plata. Danas ova znanja imaju samo simbolički značaj. Obaveza je svakog masona da ove simbole i znake čuva kao tajnu. Ona sada ima pedagoški značaj – kao vežba za ćutljivost i samokontrolu – kaže veliki majstor Ranko Vujačić.
MESEČNA ČLANARINA
Članovi masonskih loža su obavezni da plaćaju mesečnu članarinu, koja iznosi od 100 do 200 evra. Svaki mason mora da ima svoju odoru, koja odgovara njegovom stepenu i činu. Masonske regalije, zajedno sa keceljom, kuju se i šiju u specijalnim radionicama u Beogradu i Novom Sadu. Kompletna masonska odora sa regalijama košta 300 evra. Rituali se obično održavaju u hramovima, jednom mesečno, i to posle ponoći.
