Proces „pečenja“ rakije u Srbiji je vremenom poprimio karakter tradicije. Rakija je piće koje se služi svakodnevno i u posebnim prilikama: na kolektivnim svečanostima, pazličitim vrstama prijema, poslovnih sastanaka, a neizostavno je u svim običajima godišnjeg i životnog ciklusa. Uz ispijanje rakije izgovaraju se zdravice uz izražavanje najboljih želja za zdravlje. Tokom procesa „pečenja“ rakije karakteristično je okupljanje muških članova porodice, prijatelja i komšija.
Prerade šljive u rakiju u domaćinstvima podrazumeva specifična znanja koja najčešće obavljaju muški članovi domaćinstva, dok ostali članovi porodice učestvuju u branju i skupljanju šljiva i drugim pripremnim radnjama. Proces obuhvata nekoliko faza, kao što su berba voća, sakupljanje i transport do sudova za vrenje, prerada voća i vrenje voćnog kljuka ili „džibre“, destilacija prevrelog voćnog kljuka i prepek sirove, blage, ili „meke“ rakije. Kraj procesa predstavlja odležavanje dobijene rakije u hrastovim buradima.
Proizvodnja rakije šljivovice posebno je razvijena u domaćinstvima i destilerijama na području zapadne i centralne Srbije, opština: Arilje, Bajina Bašta, Valjevo, Kosjerić, Požega, Užice, Čajetina, Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Osečina, Rekovac, Petrovac na Mlavi, Raška, Leposavić, Prijepolje, Blace, Brus, Aranđelovac.
U Srbiji je na oko 150 000 hektara zasađeno oko 42 miliona stabala šljive, a rod je oko 450 000 tona dok blizu 64% ode na proizvodnju šljivovice.
Šljivovica je proglašena za srpsko nacionalno piće i kao takva se našla u Nacionalnom registru Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Preuzeto : https://sr.wikipedia.org/sr
