Važno je da širimo ideju filantropije

Intervju Marije Mitrović, direktorke za filantropiju i partnerstva Trag fondacije

Važno je da širimo ideju filantropije

Photo by : Jakov Simovic

„Dobročinstvo se ne ogleda samo u velikim gestovima, ono se može primetiti kroz svakodnevnu pomoć komšiji ili nekom neznancu. Ono znači izdvojiti vreme ili neko materijalno dobro da nekom drugom olakšamo dan. Filantropiju razvijamo onda kada ljudi uoče da neki složeniji problemi mogu biti rešeni zajedničkom akcijom za dobrobit svih”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 16. put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.

1. Da li možete da nam kažete nešto više o konkursu za VIRTUS nagradu za filantropiju? 

Trag fondacija ove godine 16. put zaredom dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju. Konkurs je otvoren 17. januara i trajaće do 14. februara. Nagrada se dodeljuje u 5 kategorija: za korporativnu filantropiju, mala i srednja preduzeća, dugoročna partnerstva između poslovnog i civilnog sektora, za individualni doprinos filantropiji i mladog filantropa/filantropkinju koji su najviše doprineli razvoju dobročinstva u Srbiji tokom 2022. godine. Nominacije mogu poslati oni sami, a mogu ih prijaviti i drugi pojedinci, organizacije, PR agencije ili kompanije. U prethodnoj godini najviše davanja je bilo usmereno u humanitarne svrhe, a obeležili su je i značajni primeri strateških ulaganja u zajednicu, posebno poslovnog sektora. Svake godine povećava se broj građana, kao i predstavnika poslovnog sektora koji pokreću filantropske inicijative ili se priključuju humanitarnim akcijama, tako da očekujemo veliki broj prijava. Zbog toga je pred članovima žirija uvek težak zadatak da izaberu one najbolje. 

2. Šta je najviše doprinelo razvoju filantropije u Srbiji? Na koj način se mogu postići dugoročniji rezultati?

Možemo reći da je na razvoj filantropije u Srbiji uticalo više faktora: među njima je dolazak velikog broja stranih kompanija, koje su sa sobom donele primere dobre prakse u vidu društveno odgovornog poslovanja, a koje su prihvatile i unapredile i mnoge domaće kompanije. Zatim, tu je i osnivanje većeg broja fondacija, koje su tokom godina pokretale veliki broj filantropskih inicijativa, i često sarađivale i sa domaćim i sa stranim kompanijama. Takođe, značajnu ulogu odigrali su i mediji, koji su svojim izveštavanjem uticali na povećanje transparentnosti filantropskih akcija i informisali širu javnost o svim relevantnim aspektima dobrotvornih aktivnosti. Izveštavanje medija o pozitivnim primerima i primerima dobre filantropske prakse doprinelo je povećanju motivisanosti dodatnog broja, kako građana, tako i kompanija i preduzeća da se priključe takvim akcijama.

Rezultati istraživanja javnog mnjenja o filantropiji u Srbiji, koje je Trag fondacija 2020. godine sprovela u saradnji sa agencijom IPSOS Strategic Marketing, pokazali su da bi za trećinu građana podsticaj za veće učešće u akcijama davanja za opšte dobro bilo više informacija o takvim akcijama u medijima; za četvrtinu to bi bila bolja kontrola akcija, dok treće mesto zauzima uvođenje različitih vrsta olakšica za donatore.

Kako bi filantropske inicijative imale dugoročnije efekte na zajednicu, neophodan je sistematski pristup, koji podrazumeva strateško planiranje i bolje povezivanje svih društvenih aktera, kao i uključivanje filantropskih tema u formalno obrazovanje u Srbiji. 

3. Ko su najveći darodavci u Srbiji? 

Za razliku od 2020. godine, kada se nastupanjem pandemije kovida 19 poslovni sektor naglo uključio u pružanje urgentne pomoći čitavom društvu, masovna davanja građana su ponovo, kao i u godinama koje su prethodile pandemiji, postala dominantan izvor podrške. Svaka treća registrovana akcija doniranja i gotovo dve trećine ukupne donirane sume u 2021. godini potekla je od građana. Ova davanja su najčešće bila usmerena ka neprofitnim organizacijama, a zatim i direktno pojedincima i porodicama. Pored oblasti zdravstva, koja je najveću podršku dobila upravo od građana, građani su u većoj meri nego drugi donatori donirali za smanjenje siromaštva, dok je obrazovanje bila oblast manje zastupljena u njihovim akcijama doniranja. Može se reći da su davanja građana uglavnom imala humanitarni karakter, što ne predstavlja posebno iznenađenje u odnosu na trendove iz ranijih godina.

Davanja poslovnog sektora su u 2021. godini u manjoj meri su činila ukupna zabeležena davanja nego godinu dana ranije, što se posebno ogleda u visini donirane sume. Dok je u 2020. godini poslovni sektor učestvovao u 38 odsto svih akcija doniranja, sa 51 odsto donirane sume, tokom 2021. godine poslovni sektor je filantropiji doprineo sa nešto više od četvrtine registrovanih akcija, odnosno trećinom donirane sume. Tako se filantropsko učešće poslovnog sektora vratilo na nivo pre pandemije kovida 19. Takođe očekivano, kompanije su podržale i izvele 75% registrovanih akcija doniranja, mala i srednja preduzeća 21 odsto, dok su ostatak generisala davanja korporativnih fondacija. Sličan odnos se može primetiti i u visini doniranih suma. Za razliku od građana, poslovni subjekti su pomoć najčešće usmeravali javnim institucijama, i to najčešće u svrhu podrške obrazovanju. Donacije kompanija i preduzeća su češće imala strateški karakter, nego davanja drugih tipova donatora.

Kada je reč o pojedinačnim donatorima – fizičkim licima koja nisu darovala anonimno – njihovo učešće u strukturi davanja je neznatno veće po obimu (broju akcija doniranja), ali manje po intenzitetu (visini donirane sume) darivanja u odnosu na prethodne godine. Njihova podrška je najčešće bila usmerena na oblast smanjenja siromaštva i pomoći marginalizovanim grupama, a primaoci ovih davanja uglavnom su bili direktno ugroženi građani, i tek u retkim situacijama neprofitne organizacije.

4. Svedočimo osnivanju i rastu lokalnih fondacija u našoj zemlji. Kakva je njihova uloga i značaj za razvoj filantropije?

U Evropi deluje 850 lokalnih fondacija u 22 zemlje, što potvrđuje da filantropija kroz lokalno delovanje može da generiše pristupe i rešenja u veoma širokom spektru tema u lokalnim zajednicama u kojima deluju. Lokalne fondacije su odigrale važnu ulogu i u kriznim periodima, poput pandemije kovida 19, kada su se pozicionirale kao pouzdane i efikasne organizacije koje su prepoznale trenutak i imale kapacitet da iskoriste filantropske resurse za lokalne i urgentne potrebe u svom okruženju.

I u Srbiji je civilno društvo veoma brzo reagovalo na potrebe zajednica i angažovalo se u pokušaju sanacije negativnih efekata pandemije. Ne samo da je zajednicama bio potreban neko ko će preuzeti vodeću ulogu, povezati sve ključne aktere i rešavati goruće probleme bez zaplitanja u dugačke i složene procedure, već je bio neophodan i neko ko će uspostaviti sistem za dalju navigaciju sličnih kriznih situacija, kako bi same zajednice postale otpornije u budućnosti. Upravo tu ulogu katalizatora svih inicijativa za unapređenje života u zajednici za sve njene stanovnike može preuzeti lokalna fondacija. Pored toga, lokalne fondacije su veoma važne za širenje filantropske infrastrukture i zato je od izuzetne važnosti da one dobiju što širu društvenu podršku.

Više informacija o propozicijama konkursa za 16. VIRTUS nagradu,  načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.