Dragi naši čitoaci, upoznajte Hajriju Ramadani ženu koja je bila žrtva nasilja i koja je okupila druge žene koje su takođe bile žrtve nasilja i osnovale udruženje Haj’r i bore se sada protiv nasilja.Bila nam je čast da pomognemo i damo svoj doprinos udruženju Haj’r.
Redakcija SUS-a : Lična karta o udruženju Haj’r?
Hajrija Ramadani : Udruženje žrtava nasilja Haj’r je grupa žena koje su same žrtve nasilja i bore se protiv nasilja i žele da pomognu žrtvama nasilja u uključivanju u normalan život.
Cilj nam je da lobiramo da se uvedu stroži zakoni za nasilnike i ubrza rad sudstva , uvede socijalno preduzetništvo , besplatna edukacija, održe tribine, pruži pravna i psihološka pomoć žrtvama nasilja i da se ralizuju naši projekti , Multikulturalni centar, Kultivoshoup, časopis i turističku agencija.
Redakcija SUS-a : Predstavite rad Haj’r?
Hajrija Ramadani : Kroz razne radionice ,tribine, edukacije i kurseve želimo da pomognemo žrtvama nasilja,želimo da uvedemo socijalno preduzetništvo i razvijamo žensko preduzetništvo, organizujemo besplatan SOS telefon i Call centar, pravimo filmove, organizujemo izložbe, koncerte i slično.
Redakcija SUS-a : Predstavite cilj udruženja Haj’r?
Hajrija Ramadani : Cilj nam je da smanjimo nasilje , ubrzamo rad sudstva, pomognemo institucijama i centrima za socijalni rad,uključivanje škole i školskog osoblja, buđenje opšte svesti,izdajemo publikacije, časopise,pravimo filmove, lobiramo za strože zakone protiv nasilnika.
Redakcija SUS-a : Kako mogu ljudi da se uključe u rad udruženja Haj’r?
Hajrija Ramadani: Dobrodošli su svi ljudi koji žele da se uključe i pomognu udruženje Haj’r u ostvarivanju ciljeva i želja koje smo naveli u prethodnim pitanjima.
Redakcija SUS-a : Šta Vam je sve potrebno za rad udruženja?
Hajrija Ramadani: Za početak potrebna nam je podrška ljudi i institucija, potrebni su nam projekti, tribine, donatori , obuke i edukacije,kursevi jezika i rada na računaru, kancelariska oprema i računari,mobilni provajder za SOS telefon, vozilo za selidbu žena i dece,odeća i obuća, hrana , higijenski paketi i školski pribor za decu.
Redakcija SUS-a : Šta bi ste poručili žrtvama nasilja? Kako mogu da Vas kontaktiraju? Da li mogu da očekuju pomoć I koju?
Hajrija Ramadani: Da ne trpe nasilje i da odmah pozovu policiju, centar za socijalni rad iI naravno nas.
Mogu nas kontaktirati telefonom : 064 482 95 99 , email: uznhajr@gmail.com i putem našeg sajta, facebook stranice i nadamo se uskoro SOS telefonom.
Od nas mogu da dobiju pravnu i psihološku pomoć , ponekad možemo da nađemo posao, smeštaj, hranu, odeću, obrazovanje , razne edukacije i sve ostalo što smo trenutno u mogućnosti.
Redakcija SUS-a : Da li imate SOS telefon i kako mogu mobilni operateri da pomognu?
Hajrija Ramadani: Trenutno nemamo SOS telefon, mobilni operateri bi mogli da nam daju besplatnu liniju za sve mreže gde nam se mogu javiti žrtve nasilja i gde ih mi možemo pozvati da im pomognemo.
Takođe bi nam značilo da dobijemo nas deset članica udruženja telefone sa besplatnim saobraćejem između nas 10, da bi smo bile u što boljolj komunikaciji.
Redakcija SUS-a : Da li su Vam za tribine potrebne opštine, gradovi i kako mogu da Vam pomognu?
Hajrija Ramadani: Potrebna nam je dobra saradnja sa opštinama i gradovima u celoj Srbiji , kao i regionu jer se nasilje dešava svuda oko nas.
Pomoć nam je dobrošla , biće nam zadovoljstvo da odemo svuda i predstavimo se , izložimo naše probleme i probamo kroz zajedničku saradnju da ih rešimo i pomognemo deci i ženama žrtvama nasilja.
Redakcija SUS-a : Kakav je život posle nasilja?
Hajrija Ramadani: Još teži, žrtva ima strahove, nije je prihvaćena od strane društva, jako teško pronađe smeštaj, posao, jako teško upisuje decu u vrtić i školu, u teškim je finansijskim uslovima, fali joj edukacija, psihološka i pravna pomoć.
Često je sudstvo sporo i nasilnici posle nasilja uznemiravaju žrtvu, tako da se njihov strah nastavlja ,i u pojedininim slučajevima žrtva nasilja nema gde da ode iI često se vraća nasilniku ili napusti državu ako je u mogućnosti.
Zbog prevelikog straha i stresa žrtve ,često su izložene raznim bolestima koje mogu da prouzrokuju smrt , što je nama poznato.
Pojedine žrtve rade dva posla da bi preživele i platile račune, pa tako su deca prepuštena sama sebi i često su na ulici , tako da ih ulica vaspitava i krenu lošim stopama.
